Stražilovo

чз 96

рећи, шта је вредио. Узрок његову преотајању ,јс — кдо што сам уредпик вели: „децентралисана радна снага" и „немогућност да се најјача од н»е издвоји и прибере око Отаџбине". — Од знатнијих радова у овој свесци су: Да ли се вриједио у нас бавити озбиљним научно-народним питањима? од В. Богишића; Ефросина Кантакузина, од Драгашевића. — У најновијој свесци „Проеветнога Гласника" штампао је П. Срећковић ичсмо Матије Бана о историји срп. иарода. Писмо ово дошло је г. Срећковићу — као што се у иапомени вели — „ случајпо до руку". И г. Срећковић га даје штампати! Шта још не ћемо дочскати ! X У носледње се време почело у страним часописима много да пише о „гвозденој капији" на Доњем Дунаву. Тако је 1 свеска позиатога немачког илустрованог диста: „БЈе в,аг1еп1аиће" за ов/ годину донела чланак „Аш Е1вегпеп ТИог" из пера А. пл. Швајгер-ЛерхенФелда. Писац говори у чланку томе о постанку „гвозденс капије" (са гледишта геологије). о најстаријима скаскама, којима је позорница на Доњем Дунаву, даље о томе, шта се све до сада радило да се „гвоздена капија" регулише и т. д. Говори и о српској обади, њеним лепотама. знаменитостима и животу. Имена су нанисана без погрешака, само бисмо имали да опазимо, да рсч Бабакај (име стене) не значи „(1ае зећшешЈђ \УеЊ", већ је то турска реч и значи стари камен. Биће да писац није разумео причу о Бабакају, која је штампана у Гопчевићеву делу о Србији, па је за то погрешио. Иначс је чланак — осим неколико незнатних погрешака — написан с научничким разумевањем, па ипак занимљиво. Уз чланак има неких двадесет илустрација, које су верно изведене, међу њима и више слика са српске обале. Тако има слика српс-ких гуслара, Трајанове табле, развалииа града Голупца и т. д. За слику, под којој је иаписано, да је „зегМвећен Вгаикрааг", рскли бисмо, да су то по тииу и по ношњи нре румунски него српски младенци. X Велики енглески илустровани часонис „В1аск апс! \У1и1е" допоси слике свију парламената на свету. У 105 броју V вол. донео јс велику слику народне скупштине у Србији, по нацрту про®. Владислава Титедбаха. Уз слику је донео и чланак о политици и странкама у Србији (са доста стварних погрсшака.) — Исту је слику донео и пајновији број Будимпештанског листа : „Уавнгпар! ЦЈ8а§ '-а. — Читамо у Бечким листовима, да је у претпрошли четвртак у знанственом клубу у Бечу Тодор СтеФановић Виловски држао занимљиво предавање о византијским женеким карактерима. Говорећи о најзнаменитијим г.изан тијским владарицама (Атенајиди, Ирини, ТеоФаии.ји) изнео је уједнО верну сдику тадашњих политичких и културних ирилика. — Ирашка „РоИЉ" доноси у 32 броју овс године листак: Ега (Згдо МагКс, еш ћоашзећег В1ећ1ег§геЈ8. Напи-

сао га је Фр. Селак поводом тим, тпто су Мартићеви „0светници" изашли не давно у дену издању некс госпођицс Мидене Мраковићеве. II о што је изнео најважније податке из живота Фра-Гргина, говори посебпо о „Осветпицима". За прва два дела, за „Обренова" и за „Луку Вукаловића и бој на Граховцу године 1858" веди, да је Мартић у њима очигледно Мажуранићева Ченгић-агу узео за узор; но Мартић је, но Селаку, као тачан познавалац оие земље и онога света, Мажуранића превазишао, вериије описавши збивалиште радње и снажније карактеришући. Спомиње он ту још и нтз^егћаВе СошроаШоп, коју Сто.јаи Новаковић у својој „Историји српске књижевности" Мартићу одриче. Селак додази најпосле до закључка, да Фра Грга Мартић заслулгује, да се „уз бок стави" Качићу а завршује овако: кад његова дела тек узбуду онатсо позната, како то у етичком и уметничком погледу заслужују, онда ће се сви сложити са мигаљењем онога далматинскога критичара, који ,је Фра -Гргу Мартића назвао нашим највећим епичарем деветнаестога века. + Осми број „Возпмсће Ров(;" доноси у Фељтопу члапак из пера Фр. Седака о нашем еликару Вдаху Буковцу, а под натписом „Еш кгоа!,хаећег ЈитаИег". + Песледња свеска за нрошлу годину „Оев^еггемМзеће ћо&пкеће ХеНзећгШ" доноси сем наставка чланка На1ас8у-ева „Прилози Фдори балканскога полуострва", о ком смо већ јавиди, још и рад Адамовића „ВеНга^е 2 111' Е1 о г а у о п 8 и <1 о 8 18 е г ћ 1 е п" и завршетакСћагге1-а ЕнишегаМо р1ап1апш1 ашпз 1888- 91 111 МасеЈоша аиз1гаН еоИесШгиш. + Ири крају месеца Октобра имала је „Славаискад Комисма Императорскаго Археологическаго Обш,ества" свој први састанак. Сврха „Словенске комисије" јесте, да се што боље упозна истОријом и старинама осталих слов. народа и да гаји међу слов. научницима чвршће духовпе везе. С. Томић проговорио је о Сдовенској комисији у последњо.ј свесци Просветнога Гдасника. Међу осталим радовима Слов. комксије спомиње Томић извсштај Сперанскога о елов. библијотекама у Кракову, Прагу, ЈЗеограду, Загребу, у Фрушкој Гори и Ср. Карловцима. Оснивање Слов. комисије јс од вслике важности по пас, .јер она ће и многе наше старине, које су раштркане, скупити, те ће нагаи научници моћи дакше до њих доћи. + У трећој свесци „ВЉшшЛепеМе" бавареке академије нау.ка а за гадину 1892 саопћио је проф. Фридрих „Ет.Вг1е1 Апазказшз ћИ^ПоИтеаппв ап Леп ВЈаећо! О-апс1огхсп8 уоп УеШЈгЈ ићег сИе АМаззнпр; с1ег „УПа ешн 1гаиз1а11оае 8. С1етепИз Рарае'. Ово интсресно откриће баца вигае свстдости на питање о Ћирилу; оно нам и потврђује досадашње неке претпоставке о италијанској легенди, а и захтева по ново претресање и проучавање нитања о Ћирилу и Методију. Фридрих се упуштао у тумачсња, али пије свакада био добре срсће.

САДРЖАЈ : Песнигатво: Погаљедњи Бурић. Мати Ивана Тургсчвева. — Поука: Исак Њутн. — Књижсвност : „Јеви кословне" ситнице. Муза Достојевекога и муза Ивана Тургсњева. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" издази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шиљу уредништву а претпдата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Бсограду.

Издаје књижара Луке Јоци^а.

Штамларија дра Павловића и 'о< ића у Нлвам Одду,