Stražilovo

сам самцит прелазио; јер сва посада мостобранска беше у највећем трку на путу кроз Сентомаш к Србобрану. Од моста до мог стана пратила су ме зрна. Поред овога беху ми у другој кући коњи и кола и у њима сав мој пртљаг. Ја бејах заповедио својим момцима, да ми коње под седлом и коње и кола изведу кроз Србобран путем у Бечеј, да тамо на ледини чекају, докле год битка не прође. Онај исти налог, који сам дао месној власти, да нејач изведе ноћу на ту ледину. Али мој кочијаш, Еурјачки из Онова, не послуша ме, већ остави коње и кола у стаји, а он отишао на тороњ, да гледа битку. Ја само видех своје коње и у сред авлиЈе кола, па истрчах на улицу, јер чух жагор од каналске стране. Ја кроз капиџик а десно на педесет корачаји војска противникова. Савијем на лево, па од дуда до дуда потрчим и заклоним се, док сипаху јаку ватру на мене. Тако ми Бог помогне, те приспем до на Еривају и у Србобран, а није ме ни једно зрно ни окрзло. Тај редут закрчен, пун света — не могу да пишем даље, дрхћу ми сви живци, кад на ове јаде помислим! Скочим на прсобран, помогнем неколицини жена и деце да се попну на гаанац и да пређу па ледину. На овој видех и свога слугу, Тошу из Црепаје, са моја два бињака. Он је верно испунио мој налог. Кад дођоше непријатељске колоне до Србобрана, ја прескочим ров и уседнем на коња и пођем иутем у Бечеј. Ах, камо срећа, и опет велим, да ме послуша месна власт и да посла сву нејач ноћу на ту ледипу, ван редута, те би толики народ и толико народно благо било сиасено! Сва недогледна равница до Бечеја, преко четир часа хода, беше прекриљена народом на збегу. Седи старина парох, биће то био Аврам Петровић, сам самцит, палицом о рамену, корача лагано путем у Бечеј; мирном душом предао се, види се, вољи божјој при овој општој народној погибији. Наиђох на девојку из боље куће. Које од страха, које од многа хода беше малаксала и легла на земљу, не мозке даље. И она се предала судби. Ја ју попнем на моју „ласту" и поведем, поред ње корачајући, коња за узду. Тако дођосмо до Бечеја и она се сиђе и нређе у Банат. Још није сунце било заишло, кад сам приспео у Стари Бечеј. Ту на крају вароши, у реду других кућа беше једна једина двокатна кућа, али ниска. При мом проласку чујем са првог спрата кроз отворене прозоре жив разговор. Указа се Тоша Боснић.

Обрадова се, као брат брата да је видео, и позва ме к њима горе. „Није ми, брате, ни до чега!" и одем доле, али не уз Тису, већ се вратим путем у Сентомаш, који беше већ у велике у диму и пламену. Сунце већ беше заишло, пала ноћ на земљу — али Сентоташ беше превелика буктиња, која осветљаваше сву равну пучину. Јашио сам тако у тузи и жалости а кораком два часа, међер пола нута између Бечеја и Сентомаша. Нигде живе душе да видим — све то беше већ у Бечеју и на Тиси и у Банату. Кад, ал с десна чујем где неко јеца. Пођем за гласом, и наиђем на девојчицу од пет до шест година, саму самциту, седи на земљи па јеца. Кад ју хтедох да узмем за руку, а она склопила ручице, на све виче: „Ју немОј ми убити мајку! Немој!" Ја уседнем на коња, Тогаа ми дигпе дете пред мене на седло, и тако дођемо у Ста,ри Бечеј. Хтедох дете са собом да поведем. Али куда сам престао с њиме у овом недогледном рату ? ! У Опову имађах сестре и њима бих могао девојчицу однети. Ал ово је рат, мене не води пут онамо, већ морам ближе непријатељу и бојишту остати. У тим мислима наиђем у пустом Бечеју једну једину кућицу са једним прозором и то осветљеним. Уђем у кућу. Нађем у соби словачку жену и њено мушко дете од три до четир године. Она је остала, јер није била Српкиња па се надала да ју не ће дирати. Њу замолим, да прими девојчицу у своје закриље, гаат се нађу родитељи или род после рата; ако не, дам јој моје име, ја ћу после рата нримити девојче под своје и доћи ћу по њега. Жена, нека добра душа, прими дете. Чуо сам после рата, да су се нагали родитељи те девојчице и одвели је кући у Сентомага. Ја одем на скелу. Беше већ превалила поноћ. Још једнако пуно света, и то прелазе скелом у збег. Пређем у Банатски Бечеј, ту ноћим, а сутра дан одјашем преко жабаљске скеле у Шајкашку и у ђурђево на конак. Лицем на наш Велики Петак, 1 априла 1849, међер после десет дана после пада Сентомаша, дочекам ја, као врховни заповедник позиције на Вилову, оног истог Морица Перцела и одбијем, божјом помоћи, нападај после пет часова љута боја. Жао ми је, што Новакова књига но спомену поред оног боја на Мошорину тог истог дана и овај мој бој на Вилову, а противник је баш, јер је на Мошорину одбијен био, са целом силом се обратио на Вилово, где сам ја командирао. Сентомага је пао, али његова слава никад се угасити не ће. Светлиће, док је жива Србина на овоме свету.