Stražilovo

512

0 М Е 0 И Ц Е (Царица руска Катарнна II као иовинарка«) Да је царица Катарина II била вешта и на иеру, познато је за ту даровиту жену; но мање] се знаде, да је била и новинарка. 0 томе поближе* јавља у најновије доба царско руско хисторијско друштво. Новине, у које је царица писала јесу: „Камерад иријатеља руског језика", које је засновала год. 1783 њена пријатељица принцеза Дашков. 1-Бени чланци били су писани у облику подлистака, и носили су натпис „Истина и појезија" (Л^аћгћеИ ипс1 ВЈсМип^), натпис, који је зацело и Гетеу био познат. „Камерад" је био обликом као данашњи реви-ји па тако је био и уређиван. Књижевничка природа царичина избила је и ту на јавност, јер је одустала писати у те новине за то, што је имала размирица са издавачем њиховим. Тако барем она каже; други пак зли језици веле, да ју је л»убав леиом Ленскију, који је баш тада био њезин л>убимац, отргла од новинарства. Последњи чланак, који је царица написала у „Камераду", јесте као њезин новинарски тестаменат; начела, која је царица у томе чланку поставила, јопг и данас нису ништа изгубила од своје цене. У томе чланку пише царица ово: „Остављам моје добро „Истину и појезију" сваком, когод хоће, али само тако, да онај, који га прими, пише и дал>е без увијених Фраза, и да се не ноказује, као да стење под силним теретом мисли". „Нека увек пише кратке и јасне реченице а никако дугачке и засукане". „Употребл>ујте руске речи, место страних. За што узајмљивати речи у суседа? Зар нам језик није доста богат?" „Чувајте се говорничке вештине — осим ако се баш сама силом у неро не утискује". „Никад не буди коме на зевање — али не буди на не правом месту ни духовит". „Не вијај духовитост нити дражи на смеј". „Не узимај штаке, где су доста ноге, то ће рећи, избегавај бомбастичне и надувене речи, где ће обичне речи исказане достојанствено и лепо, лепше стојати". „Где треба бити моралан, буди с достојанством, а никако да си коме на досади". „Тежину мисли треба одлакшати, т. ј. велике мисли јасно треба исказати, како би те и најобичнији читаоци могли разумети". „Желети је, да се писац што више губи, те да се више мисли на његов спис; не треба, да га видиш, како се увек он миче, и како он говори". „Све ово пишем у пуној својој свести". Из заједл>иве примедбе царичине на крају види се, да њени тако јасни и разумл>иви прописи нису никако били уобичајени у њених сувременика. А како је данас? Ми често можемо читати новине и књиге, у којима се мисли казују магловито и увијено, и то се држи, да је дубоко, оригинално и духовито. Из речи царичиних можемо црпсти барем утеху, да не пати само наше време од Фраза и разних Флоскула, него да је тако било и за њено доба, ире сго и више година. (Вег1. Та^еМ.) м. (Дрво, које светли.) „Ногћ1сиНига1 Т1те8" јавља, да вајчудноватије дрво или џбун расте при некојим изворима у

североамериканским иределима племена индијског Тускарора. Дрво је високо 6—-1 стопа. На корену је дрво три пута тако дебело, као човек. На дрвету је доста грана Но најиеобичније је на тој бил>ци то, што светли сама од себе. Светлост њена види се на миље далеко. Близу дрвета можеш читати и најситнија слова. Светлост долази од неке супстанције налик на гуму. Но многи држе, да то светљење долази од неких паразита. Индијанци се плаше тога дрвета, па ни дању не усуђују се доћи му близу. м. (Једно јевропско племе без новаца.) Да има још и данас којега племена у Јевропи, које још не познаје новца, потврђује једна монограФија, која је изашла као додатак извештајима кавкаског одсека царско руског геограФског друштва. То је племе у тионетском округу губерније ТиФлиске, и броји до 7000 душа, име му је Хевсури. У Хевсурији је јединка при одређивању цене једна крава (10 рубаља). Четири краве вреде једну кобилу. Примера ради овако се рачуна новчана глоба при телесним озледама (за убиство иостоји крвна освета): Разбијена глава, да се мозак види, кошта 10 крава, кад се сломије кост и парчад да одпадну, плаћа се са 5 крава, а кад се само сломије 3 краве. Рана на челу кошта 8 јарца (7 рубаља 27 копјејка). Особит и чудан начин уобичајен је при озледама на лицу. Ако је озлеђено лице где брада расте, онда се на рану наизменце ређају зрна шенице и зрна јечма и то зрна шенична уздуж, а зрна јечмена нопреко на рану. Кад се тако цела рана зрневљем посгави, баци се две трећине зрневља на страну. Колико зрневља остане, толико се крава мора дати. Таква је процедура и кад се овледе делови лица осим браде а особито нос; само што у овом случају једна се трећина зрневља баца на страну и пгго се место јесење узима пролетња шеница. Тешка озледа руке кошта 16 крава, а поједини прсти тешко озлеђени коштају и то: палац пет крава, кажипрст четири краве, итд. Најскупље је око кад се изгуби: 30 крава. Иначе распре пресуђују поротници. М. (Из царства ЖИВОТИЊСКОГ.) Посматрач један природњак пише ово : Ишао сам једном кроз воћњак у којем је било и траве. Мало даље видео сам низ иатака наравно паша иатак напред а за њим његове једна за другом ка^уне ; са свим на послетку гегала се једна, која је била хрома; ход јој је тешко падао и сваких десет корачаји хтела је да стане, иа да легне у траву. Но чим је то видела њена комшиница, — а то је она одма опазила — таки се окренула, за овом друга, па трећа.. све до вође Хрому су све кљуном кљуцале, док није сирота устала даље да путује. Та се процедура понављала више пута. Мене је пак јако занимало. Хрома је морала ићи, па како јој било. М. (Девојка столар.) Недавно се уиисала у столарску дружину у Копенхагну млада девојка, госпођица СоФија Христенеен, као столарски калФа, а пре тога је издржала сјајно прописану пробу, показавши шта је сама направила. Иста је кћи некога иоморског капетана и још у раној младости тежила је за тим, сама себи да створи своју ексистенцију. За то је отишла једноме столару и била шегрт у њега; занат столарски брзо је изучила, јер је била и јако вредна и јако пажљива. Да би се могла ослободити т. ј. постати калФом, начинила је орман за књиге, који су стручњаци оценили и једногласно врло повољан суд изрекли. м.

САДРЖАЈ: Песништво: Из „Снохватица": Ловац оста без лова. Зло се започело, а добро се свршило. Дрво успомене. Оче, благослови! Дневник једне жене. — Поука: Прадомовина Срба. Смрзнуте животиње. — Књижевност: А. Чехов. — Ковчежић: Књижевне белешке. Смесице.

Издаје књизкарница ЈЕуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.