Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

кал даред, два пута а ако дошло до треће опомене, тај радник морао је напустити сам посао и побећи. Њега су сви радници волели и поштовали, и сваки избегавао ла га увреди и зато је он могао да прими тако брзе и велике усцехе у својим вдликам предузећима у 1892 год. поч. Селесковић био је изабран за Управника Београдског водовода, где је провео окл 7 година и, ту је за оно време навравио доста великих успеха. По његовим одласком из завода војна је индустрија много "изгубила јдр је био незаменљив. Нестанак поч. Томе Селековића нестајало је постепено онај вави број добрих и спремних занатлија, кеји је он спремио за државне радове. Одатле је био азабран за професора машинско техничког факултета на великој школи у Београду где ге је нашла смрт 1901 год. Он је служећи државу и Општину умрео као сиромах човек и да је он са његовим знањем служио прифатну индустрију, он би доживео највеће богатство.

Овај леп и узорити пример требао би да послужи наш: у“ млађим машинским технизарима а нарочито снима из имућних кућа који би имали мо:ућства де се издрже и да изаберу по неку врсту индустрије, коју они коле, и у којој мисле да се могу најбоље специјализирати. Па ла оду по страним фабрикама, у Немачку, Француску, Енглеску, Белгију и Чехословачку, па да се тамо специјаљизирају у једној врсти индустрије и кад добро стекну знање да се врате у своју земљу помогну и о. стваре нашу индустрију, ту би они учинили велику услугу својој земљи и на тај начин они би постали највећи фахмани индустрије и убрзо велики и богати људи јер би им индустрија давала много веће ренте него што даје државна служба, а то што може у индустрији зарадити за једну годину то неможе у државној служби ни за 50 година ако часно врши службу.

Као што могу читаоци ове књиге видети ја сам изнео потребу нодизање индустрије у нашој земљи, изнео сам и неоспорне деказе зашта је она нама потребна, изнео сам све оно што би имали да радимо, ту сам показао сувише широко поље за које би нам требало дуг низ година па да то све савладамо и остваримо, критиковао сам све досадање покушаје за остварење индустрије, указав сам доста лепих примера на које треба обратити пажњу и видети шта све могу учинити „вредни и предузимљиви људи за своју земљу и народ, промислео

ера ша: