Student

НА ДАН РЕПУБЛИКЕ

29 новембар 1945 године је логичан завршетак свих онпх дубоких тежњи и стремљења ча слободнии п културцим животом лаших народа. Победоносна Народно-ослободилачка борба за ослобођење наше земље од пностраннх завојевача и домаћих пздајника довела је до дубоких револуцко нарних промена у полнтнчком и еко номском жнвогу нашпх народа. С власти је збачена мопархија и с њом заједно велико-српска хегемопнстичка клпка која је годпнама тлачила и угњетавала све наше народе. С леђа наше радпичке класе и свих радних маса у нашој земљи скинут је јарам експлоатације и политпчког бесправља. Уместо Југославије тамппце народа, створена је нова Југославија братства и једннства, једнакости и равноправпостн наших народа не само у политпчком него и у економском погледу. Наш Устав, најдемократскији Устав на свету после Усгава Совјетског Савеза, довршио је изградњу на ше државне зграде чији су темељн удареин на нсториском заседању АВНОЈ-а у Јајцу 1943 године. Оп је у потпуностн озаконио и обезбедио тековине паше народне борбе тј. ослобођење иаше земље не само од нностраннх завојевача него и од домаћих реакционарних властодржапа. Највећа тековина наше борбе ни,родна власт постала је основ наше државне зграде као несаломљива гаранција за бољу и срећнију будућност нашнх народа. Економско друштвене промене у иашој земљи, које су следиле баш на основу Устаза, као што су прелазак фабрика и рудника у општедржавну својипу тј. у руке наших народа, предаја земље сељацима и нацнонализација банака итд. створиле су услове за планпрање, за прву Титову Петољетку остварени су сви услови за прелаз ка новом, вишем друштвеном уређењу у коме неће бл тн глади, беде и немаштине. Јасно је опда зашто се око наше земље, око наше пародне власти и око иашег државног руководства на челу са маршалом Титом нодигла онолика бука, ктевете и лажи. Ту дре ку око паше земље су подпгли нмперијалисти н реакционари гладни туђих тернторија п игељни поробљавања самосталпих народа, јер нм је сме тала нова Југославпја, земља истине и народне демократнје, из које оаи впше не могу извдачити мплионске нрофите. Смета њима мпрољубиви антппмперпјаластички и демократскн блок у коме Југославнја после СовЈетског Савеза има најзначајниЈе место, јер радничка класа у њиховим земљама и угњетени народи колонијалних, полуколонијалних и зависнпх земаља са огромним симпати ■ Јама прате изградњу бољег живстд у земљама где ie народ узео власт у своје руке. И зато они провоцирају, хуткају на рат и ua сваки начин потпомажу своје псе-чуваре, најреакцпонарније елементе, фашисте да бн у свету одржалп своје позицпје. Упркос томе пароди Југославијс мнрно нзграђују будућност своје земље, спремни да достојно одговоре па свакп покушај агреспје и у тој нзградњи наше народпе масе па челу са радннчком класом п омладнном пока зују досада невнђепп хсропзам п стна ра.таштво у нспуњавању првог Иетогодншњег плана. Наш пароднп фронт се, под руководством херојске КИЈ, и у току ослободилачке борбе п сада у псриоду мнрне изградње базирао ие на разноврсипм краткотрајннм организаци • јама између врхова полианчких партија, него на чврстом и борбеном једниству маса п зато се показао тако способппм за мобплпзацнју свих снага, за потпуио ослобођење п за мпрподопски преображај нзше земље Dвако брзи>т темлом. Пре рата су студентп Београдског упиверзитета билп непоколебљпвЈ! борци за народпа права п зато су у очпма наших пародинх маса уживали огромап ауторптет. Због таквог рала стари влтстодршцн су пх награђпвали пендреком н главњачом, забраном п разбијањем иапредивх

студентскнх органпзацнја. Сем за - ( танки слој протекцпопаша нпје у- ] опште било речп о економском u со- з цијалном збрнњавању студепата. У- ; место праве п истппске пауке студен з тима је сервнрапа буржоаска назови наука. ( Наши студенти су узелп најактнвнпјег учешћа у Народно-ослободнла- ■ чкоЈ борби и из њихове средипе су изншли многп руководпоцп п народни хероји са Ивом-Лолом Рнбаром на челу. Наш Уннверзитет Је прорадио већ неколнко месеци после потпупог ослобођења наше земље. Разуме се да су се у мпогоме осећалк трагови рата и фашистнчког зверског унншта- ■ вања. Многн факултети су бпли неупотребљпвп за предавања, попаљепи нли оштећешг, библпотеке знатно уништене. Однос наших народнпх власти према студептнма од самог почетка бно је потнуно супротан од опог у бнвшој Југослапији. Наше властп од почетка рада на Упнвер.штету, чине све да олакшају живог студената. Сталиа брига наше народне власти за живох и рад етудепата се испољава у све већој и већој помоћи коЈу нам пружају. НаЈбољи дсказ за то Је број од 6.000 стипендиста иа нашем Универзитету коЈц далеко премаша број у старој Југосла впји, оспособљдвање свих студенхских домова. поправљање и даље дограђивање факултетскнх зграда, no* , пуњавање бнблиотека и лабораторнја итд. Наше народче властк еу напр. у- ' трошиле за изградњу зграде Ветеркпарског факултета, која је делимично оспособљена, 32 мплиона дипарн, за изградњу нове-ввтлрииарскв клинике 13 милнона динара, за оспособљавање зграде Природно-матема- ■ тичког • факултета, која ће ускоро би» ти оспособљена, преко 41 мнлион динара. За зграду фпзнолошког и хи-' столошког ипсгитута који ће бти највећи на Балкану, 41,500.000 динара; за нзградњу трећег спрата на Технпчком факултету као и за уређење и проширење лабораторија Оиће утрошено 36 милиона динара. За потребе нашег Универзитета за 194 7 годпну предвиђен је крсдит од 200 мплиопа дпнара. Истинска наука ослобођена буржоаских оквпра прпступачпа је сада

свима студентнма. ОрганизацнЈа наше Народне студентске омладнне супротно студептскнм организацијама у бившоЈ Југоставији ужива свестрану помоћ од стране наше државе. И поред огромне брнге паших власти о нашим студентима иису и јрш не могу бнти у потпуностп задовољепе све погребе наших студената. На дан годншњице проглашења на ше Народне Ренублике нотребно је да се сетимо шта је све нама нова Народпа Република учипила за побољшање положаја студената и за омогућење школовања на нашем Универзнтету што.већем броју ередњошкол ске омладине. На ту бригу наших народних власти ми heuo одговорити појачаннм радом па нашем стручлрм уздизању даћемо све од себе да се остварн план кадрова наше Петољетке. Наш Петогодишњи план ставља пред нас велике н тешке задатке. Сту денти ће под руководством Народне студентске омладине пребродити све тешкоће у испуњавању планских за датака, исто онако самопрегорно савладатн све тешкоће као што их савлађају наши радпици по нредузећима, као шго их ,Је пожртвовано савладала наша омладина изградивши две Омладипске пруге и низ др<?гих обЈеката и даће нашој Федеративпој НародноЈ Републпии ЈугославиЈи чотребан број високо квалификованих пароду дубоко одаппх, не уско спедијализованих кадрова, иего добрвх стручњака са општим з политичкпи знањем, спосрбнлх да преузму тешке и одговорие задатке у нашој привреди и нашем државпом апарату. ПРОСЛАВА 29НОВЕМБРА У вези са прославом 29 новембра дана прогпашења Републике одржаће св за студенте нашсг верзитета у пвтан у 19 часова на Правном факуптету амфитеатар бр. 5 свечана академија на иојој fce одржати предавање професор .универзитета инж. Драгиша Ивановиђ,

Делегација југословенске владе на нелу са маршалом Титом у посети братској Бугарској

Маршап Тито и Георги Димитров

ИВО-ЛОЛА И. РИБАР

МИЛОВАН ЂИЛАС

Поводом годишњице смрти

Десетине, етотине хиљада младих неће и не могу да повјерују да више не живи ватрени омладински трибун Иво-Лопа И, Рибар, Они то Hefce и не могу да повјерују јер још жмве и дуго he живјети у наших младића и дјевојака ватрена ријеч,-смијела мисао, убојно перо друга Лопе,, који су младима откри* вали све нове и нове видике и упућивали их на нове задатке, на које је уназивао Централни комитет НПЈ... Лола потиче из оне славне генерације београдских студената, који су од 6 јанузра па до овога рата били не само савјест нашег друштва, не само најбољи и најнапреднији дио народне интелигенције, него и јарки сигнап који се бурно, омладински, покретао против свега што је ненародно, реакционарно, против свих пропуштања и издаја впастодржаца. Лола припада оној дивној генерацији београдсиих студената која се нарочито од појаве фашизма борила и спавно падапа за ствар свога народа од демонстрација на самом Универзитету, на улицама Београда заједно с радницима, у Шпанији и најзад у овом гигантском рату своје домовине. То су били људи иао Ђоко Ковачевић, Будо Томовић, Бушатпија, Бајо Секулиђ, Рифат БурџовиЂ, Милинко Кушић, Боговац, Јожа Барух, Ђуро Стругар и многи други. Заједно са тим смјелим и самопријегорним људима, Лола је добио прво сиојевско образовање, па био примљен у Партију 1936 годние. 1937 године дошао је у Загреб један члан ЦК КПЈ и поручио преко још једне преостале везе да неко од другова дође из Београда. Провала, која се тек окончала, била је однијепа скоро читаву организацију. Једино је био поштеђен Универзитет и нас неколиио другова, иоји смо се сналазипи иако смо знапи и умјепи. У јрдној малој, скромно}, модерно намјештеној соби, састапи смо се са тим другом. Био је човек чврста, мирна, апи доста њежна лица, ппавих, одлучних, али такође доста благих очију. Он нас }е саспушао мирно, а онда дао савјете. Право ређи, ти савјети су били за нас нешто сасвим ново. И сами смо осјећали да живимо у некој мучној, нама необјашњивој атмосфери, која се стварала из сурове логичности којом се одвијао сав наш годинама шаблонизирани рад—-радиш, радиш, а провала скоро све односи и ондз опет изнова. Упркос том осјећању, тешко смо се одрицали шаблона ко]е је он, не помињући их, разбио у парампарчад. Тај друг нам је објаснио како треба да бирамо људе и поставио нам мвгуђне, не баш велине, али —•

ако се уложе напори остварљиве задатке. Говорио нам је о томе иако ће се ЦК преселити у земљу, а од> мах да се ту у земљи формира руководство омпадине. Тражио нам је да пошаљемо из Београда једног некомпромитованог бистрог, понајбо* љег омладихца. ТаЈ друг био је Тито, Ми смо му. пошто смо се посавЈетовали, послали Лолу Рибара, Отада |е Лола лод непосредним, чврстим и умним руководством друга Титз, до пред саму смрт био секретар Савеза омладине, а на V конференцији је изабран и за члана ЦК КПЈ, У вријеме тешке борбе против у* нутрашњих непријатеља Партије, 1937 и 1938 године, друг Лола укззао је другу Титу и Партији огромну помоћ. У тој борби Лола је био носилац оног здравог, новог партиског духа међу омпадином. У омпадини је те борбе било далеко мање, јер је Савез био тако рећи из темеља обновљен, али омладина је дапа врло снажну помоћ Партији у борби против троцкистичких, петковских и симиновских изрода, у изопацији тих непријатсља од широких народних и радничиих слојева. За пуну побједу коЈу fe партиска политичка линија и Партија на челу са другом Титом однијела над унутрашњим непријатељима и која се по својој историјској важности може упоредити само са славним побједама народа Југославије у овом рату, а која је, уостапом, предуслов данашњих ратних побједа, Партија he за навијек остати захвапна и другу Иви-Лоли И. Рибару, У току рата, сем сталнога рада у ЦК СКОЈ-а, друг Лола двапут одлази у Загреб, као делегат ЦК КПЈ, да обави крупне задатке за Паотију и општенародни оспободилачки поирет. Смјели ипегални радник из бурног доба мира остаје и у рату смјели борац за побједу свога народа. Рад Иве-Лоле И. Рибара у ЦК СКОЈ-а не може се обухватити у једном овако кратком напису. Његово име везано је за свс?е огромне успјеxe које је наша Партија постигла у окупљању и васпитавању мпаде reнерације. Лопа остаЈе жив и незабораван као човјек, друг и попитички радних и за оне коЈи су ra знали и за хиљаде и хиљзде младих. Ми знамо да су у велика дјела која оствзрује нжна партија узидане кости њених најбољих синова. Бесмртност тога д|ела чини и њих бесмртнима и незаборавнима. Пз чланка објављеног у „Омладингкој борбп‘* Босацска Крајнна, Јајцс 1944.

■X * •, у TAffCA ПЛАТЈЕНА У ГОТОВУ ГОДИНА XI БРОЈ 39 БЕОГРАД, 28 НОВЕМБРА 1947 ЦЕНА 2 ДИЊ