Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 57

10. Идеје Фрање Јосифа.

Фрања Јосиф ! није био војник; волео је војску, али није био ратник. Они који су га познавали тврде . да је он престао бити војник зато што је у ратовима изгубио толике провинције: Ломбардију, Венецију и Немачку. Један од његових дворана писао је да је његово основно начело било у томе погледу: — „Ја сам баксуз-човек — изгубио сам то„лико да више не смем губити.“ Тога се начела држао до јула месеца 1914. Како је попустио тада» Сви тврде да су га преварили његови министри. Они су то могли; он је од 1911. био одељен од света.

Цар је имао једну теорију за балканску политику; ту је теорију примио од свога старога шефа Главнога Генералштаба, генерала Бека. Она је била проста: цело Балканско Полуострво поделити на двоје линијом од ушћа Струме до ушћа Тимока; све што је на Истоку од ње Русији, а све што је на Западу од ње Аустро-Угарској. Окупација Босне и Херцеговине 1878. је био први корак, прва примена те његове теорије. Те политике се држао и даље. Он је држао преко двадесет и пет година на месту шефа Главнога Генералштаба генерала Бека највише зато што су обојица били против сваког рата, иако су војску спремали за рат, приређивајући готово сваке године маневре. И кад је морао 1906. да се одвоји од старога друга Бека, то је учинио са великом жалошћу и под великим притиском. А кад је од себе удаљавао барона Конрада, шефа Гл. Генералштаба и представника војничке партије у Аустро-Угарској, то. је било зато што је овај генерал непрекидно гурао у рат. Мемоари барона Конрада од Хецендорфа, чији се број не зна, доводили су цара до очајања. „Кад год је долазио цару на реферисање носио је у џепу какав мемоар; кад није долазио он је слао мемоаре, који су готово увек почињали или свршавали са „два-