Šumadinka

МатематикомЂ довела га e до тога, да му руке нигда мировале нису чертагоћи вднако математичке фигуре, шта више и у самомљ купатииу чинн» е онт> то на собственомЂ зеитиномЂ намазаиом-Б тћлу свомг.. УчителБ нћговг. 6wo e Канонљ изт» Самоса. АрхимедЂ жеднећи за наукомЂ учини п^тђ у ЕгипетЂ и посћти варошЂ Алеисандрјн), кон е збогЂ на_\ка у то време у цвету и на гласу бмла; овде е онђ различита покушениа у најцм и знанш нћговомђ чинио, кон су тако рећи предвћстници cnaaiногђ нћговогЂ духа бмла. — СтародревностБ неможе намЂ никогђ другогЂ показати кои бм у геометрш или Землћм hpiio и Механики тако искусанЂ бмо као АрхимедЂ. Онђ е те науке са врло ва»книмђ изобретен!ама обогат|'о, коима се евакЂ чудити мора. Заиста невКронтна бм намЂ се нћгова знанн чинила, кадЂ небн доволбногђ и истинитогђ сведочанства о томђ имали. Овде ce у кратко само наводе : АрхимедЂ кои е по некадЂ са кралћмЂ разговорЂ водио, улучи прилику да свое знанћ кралн> покаже. Онђ докаже кралго даће са маломЂ силомђ cnartin теретЂ бшо оваи ма кое теаЈине са места кренути. Кралв заиште доказателства; АрхимедЂ даде таки еданЂ велики бродЂ на суво извући, обтеретига и са лн»дма толико нап^ни, колико е исти бродЂ сместити могао ; после почнега помоћу едне машине себи оа таковомЂ лакошћу привлачити да е на то само едну руку, ^он е машииу крећала, употребио. Доказателство е дакле бмло очевидно кралЂ о свему што е видт убеђенЂ? наложи Архимеду да му различна орудја за ратЂ справи, ксл бм како за обрану тако и за нападанћ служити могла. Све ово приведе онђ у дћло. Такође први e АрхимедЂ између стари бмо_ кои е то правило у Идростатики поставш, да замочено тело у какву течноств толико одђ свое тежине у течности изгуби, колико е тежина течности, у подобномЂ обвитку истогђ тћла. АрхимедЂ е случаино до тогђ важиогЂ правила дошао. Кралћ Хиеро да едну круну одђ чистогђ злата начинити; посумнн ce за тимђ да hie златарЂ какавћ дометакЂ одђ другогЂ метала у круну додао, и тако наложи Архимеду да онђ пронађе средство како бм се превара златара одкрити могла. АрхимедЂ разреши оваи задатакЂ у купатилу; онђ осети кадЂ у купатило уђе, да ногомђ и рукомЂ у води долеко лакше мицати moate него извинђ воде, и тога наведе на оно горепоменуто правило Идростатике. Онђ е се тако силно при изобретенно томђ обрадовао, да e го нагЂ изђ купалишта изтрчао и викашћи „нашао самБ нашао самв" кући дошао. После смрти кралн Хиеро, синовацЂ нћго†Хиеронимт. ступи на престолЂ. Владћнје овогђ злоћудоногЂ намћстника бмло егрозно итиранско. Римлини, кои су сагозЂ са нћговимт. стрицемЂ имали, гледали су да и сђ нћиме обнове; но онаи прнмивши поругателно римске посланике, сагозЂ прекине и прилгоби се картагинлнмма. Но скоро буде оваи

грозни тиранЂ убиенЂ. Наслћдници нћгови давали су вднако повода незадоволвству Римлана, и тако ови имђ ратЂ обаве, и подђ управлениемЂ вожда Марцела СиракусЂ обседну, пристани1пте освое и већЂ машине за освоенћ на бродовима смештене градскимЂ зидовима примицати зачну; но АрхимедЂ све вештиномЂ својомђ осуети. Онђ подигне помоћу свои машина све непрЈнтелБске бродове високо у воздјхђ , и носле и пусти тако да су неке одђ нби поразпадалесе а неке на дно потонуле. Не само да е АрхимедЂ издалека са бацанћмЂ велики стрела много квара римскои воисци нанео, него када е се ова градскимЂ зидинама приближила, буде са кишомђ одђ сто ока велики каменн поздравлћна, кое све машине обсаде поломи, и воинике кудков разтера тако да МарцелЂ принуђенЂ буде обсаду у обколћнћ (блокаду) преобрадити. — Три године дана бранио е АрхимедЂ Сиракузу место рођенн свогђ . Сва вештина и покушенн предводителн и позната храброств вонника римски , морадоше за цело то време вештини едногЂ човћка подлећи. 6два еданиутЂ после три годишнћгЂ усилБивана изиђе за рукомЂ Марцелу варошБ ноћу кадасу се Сиракузанци одђ светкпванн празника Диане одмарали, напасти и освоити, и тако заставши грађане на спаванго. разнрени воивици римски полете на све стране вароши оставлнгоћи пламенЂи смртБзасобомЂ. МарцелЂ изђ великогЂ починанЈи спрамЂ Архимеда заповеди воиницима да животђ нћго†поштеде и да га нћму жива доведу. МеђутимЂ АрхимедЂ са свимђ v мислима удублћнЂ седио е на пинци и прегледао Фигуре кое е бмо по песку начинио, правећи тако планЂ да далћ варошБ проти†непринтелн брани на вданплтБ палети на нћга воиникђ римски, АрхимедЂ ништђ незнавши шта се око нћга догађа повикне „неквари ми мое кругове", на ков разври се римлннинЂ и забоде mv ножб у прси и са животомђ га растави. Оваи несретни догађаи лко опечали Марцела; за показати пакЂ свов почитание према Архимеду и после смрти, да торжествено погребстига и памитникЂ му подићи, на овомђ паматнику изображенЂ е бмо обручЂ (cylinder) у комђ е стаж> земни ШарЂ. Ово е бмо означаи главногЂ, АрхимедомЂ изобретеногЂ правила v Стереометрји. Да е практична Механика у време Архимеда такође нова наука бмла. види се изђ тогђ , што е АрхимедЂ, видећи какве му услуге махеническе силе чине, но неиознавагоћи границе ови, сђ наивећимЂ одушевлћниемЂ за механику рекао: „Да бм онђ целу землго помоћу свои машина обрнуо, кадЂ би изванЂ землћ едну постоану точку имао, на кого бм се одупрети могао." М. А. Сипићћ. ДОМАћВ новости. — Школска комисЈи у последнћмЂ свомђ засћдаи1го звнималае се са прегледанћмЂ землБописа Cp6ie