Šumadinka

ДодататЂ кђ 6р . 91, „Ш у м а д н н к е."

Ц Р Н А Г О Р А. „Ост- Даиче постт>" доноси намљ меморандумЋ црногорскогЂ кназа Данила.управлћнЂ на све дворове велики сила; им дакле непропуштамо оваи знаменитми 51еморандумЂ читателвима нашимт< саобштити. О нђ гласи овако : Ваше Превосходителвство! Црногорск1и е народЂ остао при толикимђ договорима и савћтованима странБ! сила у наиодсудн!имЂ часовима у миру, нити е икадЂ разлагао европскимЂ силама стеснћно и незгодно станћ, у коме се онђ одђ више већЂ вЂкова налази. КрозЂ пунм 466 година Hie се црногорскш народт. никојои сили noisopio, нити e ич1 <з господарство надЂ собомЂ хтео признати; онђ е шта вигие радо гинуо сђ мачемЂ у руцн за свого незавмсимоств, као жертва на олтару слободе. 4 и по вћкова провео е црногорскш народЂ у непрестаномЂ бого са турскимЂ, некадЂ наисилнјимЂ у Европи царствомЂ, одђ кога е читава Европа стрепила. Сваиу стћну планинскогЂ нћговогЂ отечества назпачјо е онђ крвлго cBoifi гонака и одржавао е овбшђ начиномЂ до данашнћгЂ дана премилу слободу свого. Политика вмсоки европски сила грћшила бм, кадт^ се небм обазрела назаслуге. користне за христЈннство овогђ планинскогЂ народа, кои се единми између некадашнћгЂ силногђ србскогЂ царства, грчке царевине, бугарскогЂ, босанскогЂ и епирскогЂ кралНвства , кол су сва савладана и покоре на одђ Турака, одржао у своимђ дивлвимђ планинама, излож^нђ бћди и неволви. кои се усредЂ толики сграданн и зала тћшјо единствено слободомЂ, овомђ наивећомЂ светинћОМЂ човеческогћ рода , и кои е народЂ bo-uo, сђ мачемЂ у руцм умрети него носити лрамЂ срамнога робства. Европске силе познаго врло слабо, или готово ре ћи ни мало оваи пла:шнск1 *и народЂ; владателБи нису се о томе побринули, да нћгову незавмсимостЂ признаду, како бм и онђ ступити могао у кругЂ осталм европски др:кава. Томе е узрокЂ б&1ла ерархична (свештеничка) Форма владћн!г:; но ова е, почемЂ e 366 година траала, укинута, и садЂ е наново уведена стара «>орма владћнја. И будући да оваи народЂ остале христЈннске државе нити су браниле нити пакЂ заступале, премда бм требало, обазревши се на заслуге овога народа по христјан ство, нћгово станћ поболшати. то е онђ остао тако стеснћнЂ, да е принуђенЂ бмо водити непрестанми ратЂ за повратакЂ своји старм областш. Auo Црна Гора и у будуће остане у саданБимЂ своимђ стеснћнммЂ границама, то ioS ништа друго неостае, него водити непрекидно крвавћш ратЂ, као што е то и последнБи петЂ столћтја чинила. Црна Гора незактева оне области, кое е она већЂ одђ давнашнБи времена присвоила, него оне, за кое се она у наиопаснЈпмЂ околностима борила, н за кое е она, као и за свого незавмсимостБ , свого крвв проливала. О незавБ1симости Црне Горе Hie нуждно ни спорити се, будући е она свакадЂ имала право, да са ТурскомЂ ратЂ води и мир ђ заклгочава, и будући е она одђ овогђ права и чинила употребленћ у свако доба. Европске су силе у време ратова христ1ннства противу некадашнћгЂ надмоћиогЂ излама звали Црногорце у помоћБ, као што посведочити могу Аустрјн, Pycia и негдашнд млћтачка републ!!ка. Французи и Енглези упознали су се одђ год. 1806. — 1814. само одчаети сђ Црногорцима, кадЂ су ови туђимЂ наговоромЂ између две ватре дошли. У оно доба имали су Црногорци у CBoiofi власти Грахово. Шупу , Банане, Пиву . Дробнаке,

Крушевицу, Зубце и Васоевиће до рћка Тора и Лима, и за ове области 6iro се Црногорци и данЂ данашнБЈи са Турцима. Црногорци су крвлго свошмђ освоили цћло прибреЖ1е которско, и имали су га у ceioK власти до год. 1814. ове е пакЂ године позвао рускш царЂ, АлександерЂ I. тадашнћгЂ владику и црногорскји народЂ, да прибрежЈе Котарско Аустрги уступи, будући е тако на европскомЂ конгресу у Бечу заклгочено. Црногорцм покоравали су се овомђ заклгоченго европски сила, повукли се у свое планине и оставили су Аустрш нрибрежну областБ. Тада е народу учинћна велика неправда, што су га силе изђ примора изтиснуле. неоставивши му ни едно пристаниште за трговину. БезЂ слободне трговине нема Црнои Гори напредка нити унутрашнћгЂ развЈитка. нити може она имати сталанЂ основђ државногЂ устро^гства. нити пакЂ достоина и уредна сношена са сусћднБШЂ државама. ЦрногорцБ1 су већЂ одавно увидили преку нужду едногЂ пристаништа за слободну трговину, чега е ради Владика Данило у почетку 18- вћка наипре покушавао, да приморћ барско (антиварско), кое e одђ старине принадлежало кнажеству црногорскомЂ , сђ истб^мђ сћдини, ина овои е области више пута текла крвБ планински гонака. Осланагоћи се на овде изложене основе, н самБ, убеђенЂ, да ће европске силе слабЈегЂ проти†надмоћногБ у закрилћ узети. да ће Црногорцмма цћлокупностђ HbioBe области гарантирати и све оно дати, што ће нб 1* овђ државнБпЧ животђ и права одржати. Европске су силе посредовале, те е Pycia пету частЂ Becapa6ie , кого е област!. она пре 80 година крвлго одђ Турске освоила, Турцмма натрагЂ повратила. Сђ већимЂ правомЂ могле 6 б 1 силе зактевати, да се една частБ турске области са ЦрномЂ ГоромЂ саедини, почемЂ Црна Гора непрекидно у млого већои опасности стои, него што стои Турска у смотренго Pycie, и то да се она областБ сђ Црномт, ГоромЂ саедини, за koio се она непрестано сђ ТурцБ1ма бори. Зактеванн дакле Црне Горе есу у главноме слћдугоћа : 1.) Признан!, незавБ1Снмости Црне Горе дипломатскимЂ путемЂ. 2.) Разпространенћ граница Црногорски према Ерцеговини и Арнаутскои. 3.) Строго и точно означенћ граница према Турскои, као што е према Аустрји. 4.) Да се сусћдна приморска варошп БарЂ са Цр ном ђ 1'оромЂ саедини. Ваше ће ПревосходителБство изђ целогЂ овогђ изложенн увидити станћ и ратна дћла овогђ народа, и н се поуздано надамЂ, да ће ЈЗаше ПревоеходителБСтво све ово у призренћ узети и Кћг. Величеству представити: одђ христ!ннске лгобави и правдолгобивости Нћг. Велич. може се очекивати наивећа милостб за оваи народђ. Примите ваше ПревосходитлБство и пр. Fla Цетинго Ман мћс. 1856. год. Д а н и л о П. Н ћ г о ш ђ. Кнлзђ Црногорск1*и и БрдскЈи. (У едномЂ прилогу кђ овомђ меморандуму назначени су сви ратови Црногораца са Турцима у хронологичномђ реду.)