Šumadinka, Nov 17, 1856, page 6

ђе, кое нису здраво даиено одчћ отвореноп. мора. заклн) чиле су уговоре, да се прореже ледљ па да тако могу на riyTij поћи. Трошкови око овогљ noc.ia износиће за сваку ла; у 150 сребрнш рубала; но сва е прилика, да се ово неће моћи збогг, аке зиме удћиствовати. Трговина e на оваи намин!) еасвимћ стала: но за идућу годину заклшчени су већг. врло млоги уговори о лиферованн) наиглавнји извознм еспама. ЦарЋ Александерг., кои се iouiT-b еднако налази у Царскомљ-Сс-лу, очекуе се после 8. Новембра у Петробургу. Не само днпломатски послови, него и ваа;на административна пвпанв заннмаго садг. цара, и зато е врли нуждно, да министри често одлазе у Царское-Село. Што се cflmbi подробностји obw пмтана тиче, о томе еветт. само понешто, и то сасвим!. неизвћстно нагађа; међутимћ уобште се мб1сли, да предстое знатне промћне (реФорме) у судеискои струци, и разне измћне законодавства, кое ће имати на руку ићи радиностномг. разв!итку. TvpcKift посланикг. у Паризу смћстт се у Петробурry. и остаће тамо по свои прилици стално, премда то Руси у другимЂ околностима не 6i.i радо гледали, будући Pycia ни1;адт. Hie припознавала Турскои право , да у Петробургу стално посланство дрЈки. Додуше садЂ е обшт!и политичти пологкаи, особито у смотренш одношаа обе државе у Asin такавг>. да приближаванћ овн држава обадвема у интерест. иде. Што се тиче подунавски кнажества, то се политика оба царства прилично подудара, а за велике планове о разв!анш пространогђ руско п, трговачкогЂ бродопловства на црноме мору. добро е споразумлћнћ и заклшчаванћ hobw трговачки уговора одч. наивеће важности , а тмие 6w и трговина и р -сгдиностћ Мале Аз1е добила новљ и живостанљ полетђ, Изт) Петробурга пишу подт> 1. Новембромг. едномт. нћмачкомт. листу слћдушће : „Бавлћнћ царскога двора уГачини Hie дуго траало; дворг> се Bef№ у Царское-Село премћстЈо , однуда ће се 3. Децембра преселити у зимнш палату. Нћгово велич. царЂ Александерт, живо се занима са основннмђ реФормама. кое ће се у свима струкама авне унраве предузети. Пре свега предузете >-у мћре, да се токт. раднћ, кои е збогљ врло великогТ) пространства ишао доста споро, учини простшм!) , како 6w послови брже ишли. Осимт. тога е уређиванћ и преустроенћ воиске една одт> наипоглавит1и брига цареви. Као што e познато, пмтанћ о воиничкимт, населбинама већт^ е сасвимт, рћшено. и садг. се ради о коначномг, уређиванш народне воиске, кое ће се уређиванћ у сашзу ст> онимђ првимг> удћиствовати. Може бмти, да ће руско правителБство усвоити систему, подобну праискои системи. Но почемЂ у PyciH Baate у воиски сасвимг> друга начела, то наравно нема ни разговора о томг>, да ће се праиска система сасвимг> усвоити; и ако што у ствари буде, то ће наравно бмти са некимг> измћнама. ФР1Н Ц 9 С К i. У Паризу 10. Новембра. Они 12 руски флотски ОФицира, кои су пооледнћ Суботе дошли нзг. Шербурга у Паризг., представлћни

су цару Наполеону одг. rpa^a Киселћва, посланика ру. скогт>. — Воинство руски убоинм лађа врло е лепо у Шербургу примлћно. ПреФектт, приморн и дивизшнми ђенералг, дали су матрозима рускимг, за честБ части и балове. НЕАПОЛћСКА. II исма изг> Неаиолн авлнш, да е тамошнћ правител*,ство непрестано у великомТ) страу и бриги за острово Сицлл110, гди се врло лако може понвити буна. Исто тако плаши се оно и мутенл и потаинБ! иодстрекавана одђ стране неаполвски бегунаца . кои се у Турину и Малти налазе. Изг> овогг, е по свон приливи узрока издао гувернерг, одгз Палерма подчинћнимг> властима разписг>, да строго мотре на енглеске и Француске трговачке лађе. „Таимст>" лвлн , да су лазарони (наннижа класа жителБства у Неаполш, и управо рећи проснци) учинили сазаклетје, да noy6iflio све Енглезе и Французе, чимт, дође до непрЈлтелБства. „Келнише паитунг"-у пип1у подт, 27. Октобра изт> Неаполн слћдушће: „Као што се изт> поузданБ! извора дознае, рћппо се готово кралг,, да нспуни едну частв зактевани западнБ1 сила. Кажу, да онг. намћрава издати амнестјш и предузетн i'ouitt . неке друге реФорме. Нћг. Велич. кралБ поставиће се наравно у томе послу у сасвимг. самостално положенћ, и гледаће, у колико е већма могуће, чувати у сваком1> погледу свое достоинство и честБ. Што се амнестје тиче, то ће ова по чувенго 6 б 1 ти врло пространа Наизнатнји политички заточеници, између г кои noepio, бмће поставлћни у слободу, но подт, тимт, услов!ем-1), да се уклоне изт> землћ. Други политички заточеници, кои имак> манш важностЕ., моћиће остати у кралћвству Неаполвскомт., но бБ1ће ставлћни подт, врховнБ1и надзорт> полицаине власти. Што се тиче онб ! лица, коа су год. 1848. 6 бјлз чиновници, депутирци и т. д. као и они, кои су на страни за незавБ1Снмостљ та.пннску воевали, и кои се одт> тогг, времена налазе изванг, кралћвства, то ће се НБИма дозволити, да дођу у Неапол£.ску, ако нису очевидно радили на оборенћ кралћвскогв престола. Што се тиче реФорма, то ове неће 6 б 1 ти одг, великогг, значенд, и односиће поглавито на нравосудну и полицаину струку. У осталомт. увћраваш, да е при неаиолбскомђ двору завладало МБпплћнћ, да ће проектирана усту.гћнн и попуштанн подпуно задоволБити Француск!и дворт,. UI to се тиче Енглеске, то се у Неаполго слабо обзиру на ту силу. Исто тако и едант. париск1и дописателв „Таимс„-а држи за вћронтно . да ће кралв неапол!,ск|'и попустити, но не МБ1Сли. да ће се какве реформе изг. основа предузети. UI П А Н I Д, Последнћ вћсти изт> ШпанЈе авлнш , да е у Малаги учинћнг. покушаи буне , но да е ова угушена. О догађаш овомг. доносе намг. „Мадридске новине" слћдушће : „Неки зломишлћници употребили су тренутакт., у комг, е посадна воигка , кон е изменБивала воиску изт» Дфрике. бмла разштркана , да дигну ноћу између 21. и