Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

126

рије). Група Шливена (штаб 2. дивизона, 2. и 5. батерија 39. пољ. артил. пука) покушавала је да се крене напред по раскаљаном и од водених јазова испресецаног пута ка селу Липама, и тек кад је пао мрак успела је да пласира два оруђа, али није дошло до отварања ватре. Група се задржала поред пута под заштитом 2. батаљона 24. пешад. пука.

Командант 12. пешад. бригаде надао се, да ће можда 3. пољ. артил. пук бити у могућности да оруђа групе Курта истури унапред ради потпомагања пешадије, али је и командант пука потврдио да је ово немогуће.

Напослетку стигао-је у 18.30 часова један извештај у с. Кулич о току напада. Извештај је донео лично и пешке ађутант 64. пешад. пука, поручннк Виров. Његов је пук под слабом шрапнелском ватром стигао на Језаву, и непријатељ се повукао на висове јужно од Смедерева, остављајући, како је изгледало, само слабија стражарећа оделења на Језави. Сама пак река Језава била је широка преко 70—100 метара, а дубока два метра те се није могла прећи без нарочитих средстава. ! борбени ред 64. пешад. пука био је у вези са 24. пешад. пуком, који је такође стигао на Језаву, а изгледа и у село Липе.

Према свему изгледало је, као да је бригада постигла одређени јој циљ од стране команданта дивизије. Командант дивизије, који је после подне прешао преко Дунава, обавештен је о свему овоме тек у 20.45 часова, када је стигао у с. Кулич. Не само унапред већ и уназад биле су прекинуте све телефонске везе, а ордонанси су могли преко овог непрегледног земљишта стићи само са великим задоцнењем.

5. Вакључак. Операције 3. армиског корпуса трпеле су овога дана како због тешког земљишта, тако и због нарочитих прилика, као последица прелгза преко Дунава пред непријатељем. Непрегледно земљиште, грешке на секцијама, мали број рђавих путева, које је киша и поплава учинила скоро непроходним, у многоме је отежавало достављање извештаја и кретање. Све је ово морало јако утицати на једну трупу, која до сада није имала прилике, као нпр. 6. пешад. дивизија, да се бори на оваквом земљишту и под оваквим околностима. Баш ова дивизија познавала је до сада само француско бојиште, које се одликује густом и добром мрежом путева, тачно убележених на секцијама. Многе би тешкоће биле лакше савладане, да су трупама стајале на расположењу сва прописна помоћна срества. Али су ова срества, у циљу што бржег прелаза, била ограничена на најмању меру. Код трупе у опште није било или само незнатан број јахаћих коња, и ако је само помоћу њих била могућа брза оријентација и далеко брже преношење извештаја. Ово је било у толико теже, што је изгледало као да ће нестати телефонске жице. И артилериске запреге биле су смањене.