Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

144

току ноћи попуните муницију и уредите људство. Сутра у зору да људство буде заклоњено и да не буде шетање по положају. Ја ћу се ноћас налазити са штабом у селу Радинцу, а на положају. Употребити све силе да се трупе спреме за наступајућу борбу, и да се морал код трупа одржава, а у колико је клонуо да се поправи.“

Непријатељ је у току борбе употребљавао светлеће ракетле. Е Командант Смедеревског одсека доставио је у току ноћи следеће наређење команданта Ш армије:

„Трупе Одбране Смедерева да употребе надчовечанску снагу да одрже положај на којима се данас боре, село Липе — село Вучак—село Петријево, ноћас и сутра, јер сутра стиже Шумадиска дивизија 1 позива са своја два пука и артилеријом,“

И командант Смедеревског одсека наређује: „Нека ко---

мандант на основу овога наређења предузме све, да би се

„горње наређење могло потпуно извршити. Попуну муниције

још ноћас извршити. Морал код трупа ако је поколебан поправити. Основне јединице уредити и попунити старешинама. Утврђивање предузети.

„Нарочиту пажњу скренути војницима на то, да у овим досадањим борбама још нисмо имали прилике да дођемо са непријатељем прса у прса, и да се погледамо који су бољи јунаци, већ су нас потисли са наших положаја једино својом многобројном артилеријом, коју ми треба пошто пото преотети.

„Нека команданти пукова ово саопште својим војницима, и нека се заједно постарају за наш општи успех.“

Губштци. Рањени: капетан 1 кл. Павле Г. Павловић, поручник Светомир К. Марковић и Милован Н. Вујадиновић, потпоручник Божидар А. Милановић, рез. потпоручник Алекса А. Радовић, а погинуо наредник ђак (техничар) Божидар М. Николић. Погинуло 56, рањено 95, контузован један и нестало 35 војника. Свега 193.

Муниције утрошено 156.940 метака и 54 бомбе. Осећала се јака оскудица у пешад. муницији, јер је борба вођена без бојне коморе, која је тек у наступајућој ноћи стигла на осипаоничку железничку станицу.

Овога дана 19. пук први пут ступа у борбу са немачким трупама. Несретан стицај прилика, да се малена Србија бори са немачким, аустро-угарским и бугарским трупама, чинило је да први сусрет буде у једној борби, у коју су делови пука поступно улазили у борбу, без органске везе и без битних услова за борбу. Српска војска није познавала рововска оруђа. Она је била сирота у броју оруђа и величини калибара, у броју митраљеза, потребној муницији, као и у осталој техничкој опреми. И тај сукоб није изазвао пад морала, јер је тога дана забележено у операциском дневнику пука: „Морално и здравствено стање одлично,“