Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

. 74

или четири метка, али се на томе и остало. После овога лађа је маскирана грањем. И место да је лађа „Оршава“ уништена, она је оправљена и доцније учинила толике услуге непријатељу. Њу су видели, како је отпловила низ Дунав на дан прелаза, командири 5. Дунавске и 5. Дринске пољске батерије, и могли су само да известе. |

И водник 5. позициске батерије код Багера, тада резервни артилериски поручник Божидар Станисављевић, вели, да када је известио да се са Багера виде неке „дереглије и чамци поред непријатељске обале као и лађа, и да се отворено на њима врши оправка, наредио му командант артилерије да оде код вода 3. позициске батерије на Белом брегу и ово провери. И како поручник Станисављевић са места овога вода није ништа видео, то је и известио. Тек тада, свега једном, дошао је код њега командант артилерије и одобрио да избаци изве· стан број метака. Даље поручник Станисављевић вели: „На све моје извештаје да се стално доноси материјал и припрема прелаз у Годомину није ми одобрено да гађам ковинско пристаниште,“ |

Један од учасника ових догађаја, командир непријатељске батерије мерзера 420 м.м., вели: „Било је право чудо да су нас Срби оставили на миру. Ковин је био препун трупама а _ налазио се у домету пољске артилерије. Друмовима и путевима текао је жив саобраћај, а ништа мање и возова на же-

лезничкој станици. И свакога дана било је кретање слободније,

јер је остало некажњено.

„Напослетку морали су Срби, који су све видели да запазе промену. Али Срби и даље нису дејствовали, и једино је пало неколико граната у суседно село Плочицу.' Доцније су заробљени официри изјавили да су све ово видели, и да су стога сматрали за обману, јер нису могли да помисле, да би трупе вичне рату, као што су немачке могле онако неопрезно да поступају.“

Наведени разлози заробљених официра лишени су свакога основа. Врховна Команда наредила је 9. априла да се не бомбардују погранична насељена места, па је ово и поновила половином августа, јер је уочено да непријатељ у том случају бомбардује Београд. Али је ово ограњичење важило док не

: На бомбардовање Смедерева 8. октобра, по наређењу, отворила је ватру само градска опсадна батерија на непријатељску батерију источно од села Плочице. Потом је ватра пренета на само село и запаљено. Ватра је трајала од 9.55 до 10.30 часова. И командир вели: „Непријатељ је отпочео тражити моју батерију, на коју је избацио масу зрна кал. 180, 210 и 305 мм., али је није успео наћи, само је порушио неколнко кућа у селу Удовицама.“

Ова је батерија утрошила три шрапнела, обичних граната 11 и панцир-

них граната 13.