Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

"„Мервер 1/16“ познат је у јавности под именом „Крашки марински шоп“ и „Оруђе “, дело је немачког професора Раузенбергера и рађена су од 1906,—1909. године у највећој тајности. Конструисан је на принципу обалских оруђа, али који се преноси железницом. За време мира батерије су чуване по магацинима и од 1909. год. обучавано је сваке године по 100 војника.

Цев је дугачка. отприлике 7 м. са 120 олука и поља и прогресивним увијањем 20/40 калибара. Цев клизи по колевци која одозго има кочницу а одоздо ваздушни повратник. Затварач је шрафаст а не клинаст. Колевка лежи на горњем лафету а овај на доњем, тако да се горњи лафет може кретати од осе у једну и другу страну по 230. Цев је над земљом 3.40 м. Елевација

48%—66%. Депресија при пуњењу 7". Трзање 1400 м.м. Време летења 60—70 секунди.: .

Тежина оруђа спремног за дејство износи 150.000 а тежина цеви 22.000 кгр. Дужина зрна (гранате) метар и по а тежина 923 кгр. са експлозивним пуњењем (токсит) 106.25 кгр.

Домет 7000—14.200 (стварно 13000) м. са осам разних пуњења од 52, 6—72 кгр. барута у цевчицама и домет је јако зависан од атмосферских прилика. Почетна брзина код највећих пуњења 440 а крајна 366 м. Средње растурање зрна по дубини 40—80 м. а по ширини 5—10 м.

Брзина гађања шест метака на један час. Рачунало се да је за успешно дејство потребно да се противу једног фора утроши 360 зрна у току три дана, да би се фор припремио за јуриш. Гађање је вршено само дању како обзиром на високу цену метка тако и на пламен из уста цеви, који је достизао висину 80—100 м. и који би открио место батерије.

Цена једног оруђа била је тада отприлике 500.000 а једног метка 3000 марака. За сваку батерију било је припремљено по 1000 метака.

За пренос једне комплектне батерије од два оруђа била су потребна два железничка воза по десет специјалних вагона од 20 до 25 тона. Вагони су морали бити уређени по реду постављања појединих делова. Свака грешка изазвала би враћање воза на најближу железничку станицу са окретницом.

Од железничке пруге до места постављења било је потребно израдити нов колосек за довоз оруђа, с тим да последњих 50 м. буде у потдуној правој линији и тачно у правцу средине циља.

Постављање је вршено средством дизалице тешке 25.000 кгр., која се кретала по нарочито израђеном широком колосеку и која је преносила делове из вагона. Да се постави оруђе било је потребно да се ископа земља за платформу дужине 8.5, ширине 6 и дубине 2 уз Време за само постављање износило је 12 до 24 и више часова,

У почетку рата било је свега пет комада ових оруђа н два оруђа „Крашки марински шоп 14“, или краће у званичној преписци „Оруђа М“, а поручене су још три батерије оруђа М, које су ступиле у дејство 1916. године. Оруђе М, било је истог калибра само конструисано за пренос друмовима. Оно се разликовало од првог, што му је домет био 9.000 м. јер је зрно било лакше (796 кгр. са јачим експлозивним пуњењем зрна од 137.5 кгр. и мањим барутним пуњењем (30.75—36.5) те је и почетна (330) и "крајња брзина (295) била мања.

"О дејству ових мерзера мајор Солф вели, да нису постигли жељено корисно дејство обзиром на рушење белгиских и француских форова, руски нису били савремени, а противу којих су једино и конструисани. Бетонски

: Командир заплењене " хаубичке батерије вели, да је од опалења до звука пролазило 35 секунди.