Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

113

она се повукла само пред појавом непријатеља, управо пред појавом његових патрола.

Када је после подне овој заштитници наређено да се врати, „по могућству“ на' десну обалу Коњске Реке, она тада избија на Гајиће и продужава даље. Али се убрзо враћа позади Селевца, како вели командант заштитнице, „под притиском непријатеља“. Међутим, на поновно наређење да заштитница иде на десну обалу Коњске Реке, она не само да избија на Гајиће но тамо и остаје. Дакле, нема непријатеља. Заиста, заштитница нити је имала разлога нити потребе да се двапут повлачи позади Селевца, јер она није ни била нападнута. Непријатељ је тек ове вечери, како сам вели, зау зео Маслење, а једна његова чета која је ушла у Селевац повучена је као јако истакнута.

На овакав рад заштитнице 5 пука можда је имало утицаја и прво наређење команданта њеног пука у коме стоји да она треба да „иде, по могућству, на положај десне обале реке Коњске“. Јер израз „по могућству“ доводи потчињеног у искушење да га не изврши. Међутим, командант пука тешко да је имао разлога за овакво наређење, када и није знао ситуацију код заштитнице. Јер после пријема извештаја од 16 часова командант пука пише команданту заштитнице и ово: „Строго замерам команданту што ми је у току 24 часа послао свега један извештај...“

И заштитница 12 пука повукла се само због повлачења заштитнице 5 пука. Али је она иначе одржавала везу са суседима. Последице оваквог рада заштитница нису изостале. Непријатељ се целог дана слободно кретао по бојишту и груписао источно од друма Смедерево—Паланка а командант дивизије о томе ништа није знао. Он је за то сазнао тек сутрадан и зато није био у могућности да благовремено предузме одговарајуће мере.

Шумадиска дивизија ! позива, 1915, 8