Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

158

дант Коњичке дивизије тврдио да му је леви бок остао откривен кад је његов леви бок одговарао у овом случају позадини Шумадиске дивизије. Исто тако командант Коњичке дивизије неоправдано тврди да се нагло повукао из бојазни да не задоцни. Међутим, он није могао да задоцни, прво. стога што се Шумадиска дивизија тек отпочела повлачити, а друго што постоји битна разлика у брзини повлачења једне пешадиске и једне коњичке дивизије. Тако се исто не може разумети ни зашто је командант Коњичке дивизије у 11.15 издао усмену заповест и тврдио у своме операциском днев-_ нику да нема „времена за писмену заповест“, а одмах после 15 минута издао сасвим правилну писмену заповест за повлачење: „Повлачење извршити тако да главнина увек буде у висини трупа Шумадиске дивизије 1 позива а предњи делови да одржавају стално додир са непријатељем...“ Међутим, овако није урађено. 4

Према оваквом раду Коњичке дивизије, сад је Шумадиска дивизија била не само откривена с десног бока него и остављена самој себи. То се унеколико види и из одговора начелника штаба Коњичке дивизије од 12.30 часова на питање. команданта Шумадиске дивизије, да на простору између В. Орашја и Раче Баре има три ескадрона, три чете и обе батерије са задатком да нарочито чувају десни бок Шумадиске дивизије.

Положај Шумадиске дивизије заиста је био тежак. Јер док је Коњичка дивизија напустила свој положај и открила десни бок Шумадиске дивизије, дотле је непријатељ своју појачану снагу све више приближавао, тако да је после 12 часова на простору од Голобока до В. Орашја могао нападати где хоће. У исто време је положај Шумадиске дивизије и на фронту био више него тежак. Јер у 14 часова, кад се Коњичка дивизија већ налазила код В. Орашја, из Шумадиске дивизије стигли су на другу линију одбране само 5 и 12 пук, који нису ни имали борбе, а 19 и 11 пук повлачили су се под борбом и избили су на другу линију одбране тек у 15.45 часова.

' 3 армиски корпус, појачан са 11 баварском дивизијом, био је односу према Шумадиској дивизији јачи у пешадији скоро два пута, митраљезима шест пута а у артилерији, не рачунајући рововска оруђа» три пута. |

Па и у спреми, нарочито код артилерије, био је много јачи. Командант отсечне артилерије код 11 пука, потпуковник Петар М. Лазаре вић, у своме извештају вели: „Непријатељска артилерија материјално је спремнија од наше. Код нас се запажа оскудица у материјалу за везу — каблова (жице) и добрих телефонских апарата. Тај факат, уз оскудицу балона и аероплана, јако отежава везу игипкост ватре на овако широким, искривуданим и покривеним фронтовима.

„Ова оскудица у сигурној међусобној вези отежава, да се кроз артилерију једног дела бојишта у једном потребном тренутку проведе једна мисао, једна воља, те је сагласан рад и узајамно потпомагање минимално“.