Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

196

пук, тада је издао сва даља потребна наређења. Бригада Шоха (22 и 3 пук) имала је да наступа противу Милијиног Брега и што је могуће даље, али без помоћи артилерије, а 13 резервни пук имао је да продужи са нападом ка југу, али према успеху бригаде Шоха.

2. Рад пре подне. Око 10 часова непријатељ је отпочео да се повлачи испред 25 резервне и 6.пешадиске дивизије, али су се јачи његови делови задржали на косама између потока Липовца и Маскара. Зато се немачка пешадија кренула напред и 25 резервна дивизија стигла до подне на линију к. 219 Копоринска Коса—к. 201 Крушик, југозападно од села Водице. Отпор непријатељске пешадије био је незнатан, али је утолико јаче било дејство српске артилерије.

Командант 12 пешадиске бригаде (6 дивизије) са своје осматрачнице источно од Паланке могао је са доста прегледности да прати развој догађаја на фронту. И он је дошао у 10 часова до закључка, како на основу личног опажања тако и на основу примљених извештаја од трупа, да се непријатељ повлачи испред центра и десног крила дивизије, али да се на левом крилу још држи. Сем тога, сазнао је да је лево крило 25 резервне дивизије у покрету ка југу и зато је наредио да се првенствено заузме к. 209 на Копоринској Коси. Дати циљ постигнут је под сразмерно лаком борбом и после кратког времена продужено је наступање у правцу Копоринске Косе и источно. Српска пешадија и артилерија отвориле су ватру на наше трупе, али без јачег успеха. |

Непријатељ је испред 11 баварске дивизије, после отпочетог наступања 22 и 3 пука, убрзо отступио са Милијиног Брега. Да не би непријатељу била дата могућност да се понова заустави и утврди, наређено је у 11 часова да 22 и 3 пук упуте јака предња одељења на Распоповицу и Јастребац, а 13 резервни пук да заузме Ст. Аџибеговац.

8. Наређење команданта корпуса од 12.55ч. Командант корпуса који се налазио на к. 231 (Брдо) северно од Паланке дошао је до закључка, како на основу примљених извештаја тако и из сопствених осматрања, да непријатељ ни данас не даје какав озбиљнији отпор. Јер, према извештајима авијатичара, на Караули подигнута су „мала утврђења“ која „су оцењена као не нарочито јака“, а на линији Караула —Распоповица налазе се, како изгледа, само непријатељске заштитнице. |

Према свему овоме, с правом се могло претпоставити да ће Срби тек на линији Крагујевац—Багрдан, дакле на 20 км. јужно од садањег положаја, дати озбиљан отпор. Зато је командант корпуса сматрао да се може одрећи помоћи главнине артилерије и да би било могуће да се још данас заузме линија: Караула к. 297—Распоповица к. 263. На тој линији корпус би био толико истакнут испред Ш армије и