Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

219

Поглед на рад овога дана

Заштитнице које су прошле ноћи остављене на главном положају смеле су се, према наређењу, повући само под притиском јачег непријатеља. Тако су и урадиле заштитнице 5, 11 и 19 пука, Али заштитница 12 пука није тако поступила. Командант 12 пука издао је прошлога дана, у 23.30 часа, под ОБр. 1310 ово наређење: „Заштитница остаје на главном положају са задатком да ту остане и непријатеља борбом развија и задржава што дуже, те да се добије што више у времену. На предњој линији одбране главног положаја оставити стражарећа оделења за заустављање непријатељских предњих делова. Заштитницу има противник борбом да натера на повлачење и: онда има доћи на положај пука“.

Наређење је потпуно јасно. Међутим, ова заштитница је још овога јутра без икаквог притиска од стране непријатеља напустила свој положај на к. 252 (Крстато Поље) и стигла у састав свога пука тачно у подне. Оваквим поступком командант заштитнице не само да је довео у питање опстанак осталих заштитница него је могао довести у опасност и сигурност саме дивизије. На питање команданта пука од 19.30 часова зашто се повукао са положаја „без икакве борбе, немајући чак ни додира са непријатељем“, командант заштитнице је одговорио да је главну трупу заштитнице повукао у 5.30 а задњу трупу у 6 часова и да је о томе известио и суседног команданта заштитнице 5 пука.'

Командант заштитнице вели да је главнина пука пошла у један час, дакле после „пуних пет часова очекивања непријатеља“, који се није ни појавио, и зато је „сматрао да је пук за пет часова марша могао прећи 15 км. и да је том даљином пређено и добивено оно што се желело и што је требало“(2!). Па је додао и то да су војници „непрекидним маршевима, борбом, предстражним дужностима и копањем ровова ноћу толико пали и изнурени, да и пред самим непријатељем — на блиском одстојању — заспе тешким сном“. За доказ горњих навода, навео је да је овога јутра, обилазећи своје војнике, наишао „на оборено снопље, а не на оне војнике које добро знамо из ових ратова. На моје оштре примедбе и питања зашто тако да буде, одговорено ми је да они не заспе што хоће већ да их сам сан сломије и обори“. Свој одговор је завршио овим речима: „Нека ми је дозвољено рећи да сматрам да сам — оставши са овако изнуреним 7 а Командант заштитнице 5 пука известио је свога команданта пука у 10 часова да га је командант 3 батаљона 12 пука преко патроле известио да ће у 5 часова почети повлачење „са својом главнином по наређењу свога команданта пука“. На ово му је командант наредио да остане све док не буде приморан јачом снагом на повлачење, да ухвати везу са заштитницом 19 и 12 пука, додајући да је „немогуће да је командант 12.

пука наредио да се његова заштитница повлачи тако рано и без притиска непријатеља“.