Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

23

По завршеном повлачењу Шумадиска дивизија посела је одређени положај. За њега је у процени земљишта речено да се могао користити само као прихватни а потом као заштитнички положај. Међутим, он се није могао избећи, јер су се трупе Одбране Београда налазиле на линији Маџарска Раван—Циганско Брдо —Крајкова Бара—Ковиона и даље, те би даљим повлачењем Шумадиске дивизије трупе Одбране Београда остале сувише истакнуте а њихов десни бок откривен и изложен удару. И зато се положај морао заузети и на њему водити упорна одбрана.

Али овај положај, дуг око 15 км., био је сувише велики за снагу Шумадиске дивизије и за дату јој улогу отсудне а потом упорне одбране. Ово зато што главни фактори одбране, ватра и активне радње (испади и повратни напади), нису могли бити изражени у потребној мери. Јер слабе снаге у вези са великим фронтовима нису дозвољавале да се сачувају потребне резерве за извођење активних радњи, а уз то опет велики фронт захтевао је растурање ватре на великим ширинама и отежавао концентрацију на осетљивим и важним тачкама и правцима. На тај начин одбрана је била лишена могућности да се води по дубини са узајамним потпомагањем. Дакле, није се имало снаге за локализовање успеха нападача, а још мање за преотимање положаја. Отуд доцније релативно брже потискивање наших трупа са положаја.

Положај је био само делимично утврђен. О томе командант 19 пука вели: „Утврђивање одговара циљу ако га ради трупа која ће га бранити и са довољно и добрим алатом. Оно мора бити и солидно израђено и добро маскирано. Утврђивање код Шапца и ово овде, извршено од стране инжињерских трупа, лепа су за око, али она нити су сигурна нити су маскирана. Утврђења која се виде неупотребљива су, па ма како да су солидна. Такве објекте непријатељска артиЛерија уништи пре но што се војници могу повући. Зато нису ни коришћени ови заклони већ су рађени други, а како су рађени у непосредној близини непријатеља, са недовољно вреМена на расположењу, то нису ни могли одговарати циљу“.

Иначе положај је, према заповести, подељен на четири скоро подједнака отсека и сви су поседнути са скоро истом снагом (један пук пешадије и отприлике један дивизион арприје). Према томе, изгледа као да се свима отсецима „придавала иста важност. То је без сумње учињено стога што пада пријатељ имао иницијативу у својим рукама и могао наЈитека где хоће. Али за нас би било најопасније а за неприВрбог најпогодније кад би продужио напад у правцу села жаја ца, ито што пре да се докопа тактичког кључа поло-

ја, Церјака к. 182. На овај начин он би могао спречити

| Одерациски дневник 19 пука [ позива.