Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

26

пешадијом до артилериском ватром. Али, без обзира на ово, бићете за данас потпомогнути, докле не оде из састава 1. батаљон 11. пука“.

Бомбардовање левог подотсека, нарочито Мале Крсне, продужило се и око 11 часова једна чета покушала је напад на Малу Крсну и источно, али је дочекана јаком ватром и повукла се. И према десном подотсеку непријатељ је наступао и ово његово наступање потпомагала је и брдска артилерија са десне обале В. Мораве.

Све до 13 часова стање је код нас било повољно. Али после овога непријатељ је напао свом жестином леви подотсек, и то Малу Крсну и мост на Језави, и стигао је на 300 м. до ивице села где је, око 14 часова, задржан нашом ватром, нарочито митраљеском. Онај непријатељски батаљон који се око 9 часова кретао из Вранова десном обалом Језаве сада скреће ка Малој Крсни. Због свега овога командант отсека био је приморан да појача леви подотсек својом резервом и за то му је командант дивизије накнадно упутио, у 15.10 часова, из дивизиске резерве један ескадрон са два митраљеза за отсечну резерву, који је стигао у 17.30 часова.

Борба се код Мале Крсне развијала све јаче. И нападач стиже, око 16 часова, на 30 м. до ивице села, докле се према десном подотсеку задржао на 500 м., не предузимајући ништа озбиљније. Убрзо је непријатељ извршио јуриш на Малу Крсну и заузео северну ивицу, а потом је настала очајна борба у самом селу. Чета која је бранила село била је приморана, после тешких губитака, да се повуче ка селу Скобаљу.з

: Командант 19 пука у 15.45 предложио је телефоном своме команданту дивизије да се појача посада у Малој Крсни. Командант дивизије наредио је да командант учини писмену претставку а батаљон 11 пука, ако је развијен, да задржи до даљег наређења.

з Овом је резервом командовао мајор Михаило Ђ. Жујевић, који је био старији од мајора Илића, па је стога по доласку примио команду над левим подотсеком.

з Малу Крсну бранила је 4 чета 1. батаљона 12 пука са једним митраљезом 3 коњичког пука. () овој борби наредник ђак Александар ђе Кидишевић, учитељ, вели: „Ја сам заступао водника 1. вода и налазио се са водом у резерви на 50—60 м. позади десног крила 4 вода резервног потпоручника Милоша С. Благојевића, који је посеои бранио северну ивицу села са митраљезом. У току борбе упућен сам са водом да продужим лево крило 3 вода на Језави и само су ми две десетине биле до 4 вода, фронтом ка Вранову. Десно од 3 вода, до самог моста на Језави, посео је 2 вод.

„Јуриш је извршен на северну ивицу села. Истина је кад кажем да су наши војници — иако није било више у десетини од једног до два ножа на пушци — дочекали Немце у рову и гушали се. Тада су се чуле српске речи: „Србине, не гини лудо!“ и немачка команда „Напред!“.

„Ми који смо били окренути Језави изненадили смо се кад смо позади нас видели немачке војнике. И ми и они били смо пренеражени и нама је једини пут био да се повучемо поред Језаве, дакле између реке и Немаца, ма да Немци нису били даље од нас од 90 м. Тако сам и наредио.

„Када смо искочили из рова, Немци су држали пушке на „готовс“,