Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

88

ђутим, командант бригаде примио је ово хитно наређење тек у 13.15 часова — дакле тек после једног часа и четрдесет пет минута, и то телефоном (одакле!) а не лично, како је напред наведено. А наређење команданта бригаде примио је командант 3 коњичког пука тек у 14.30 часова, те је на тај начин од издавања заповести за повлачење до пријема протекло више од три часа, иако удаљење између команданта дивизије и команданта 3 коњичког пука није било веће од 12 до 13 км.

И тако су трупе левог отсека остале на положају много дуже него што је требало и поднеле многе непотребне жртве, Оне би са својим командантом, мајором Светиславом Д. Ма ринковићем, својим држањем заслуживале похвалу и да су се повукле једновремено са Шумадиском дивизијом. Али су онеи после повлачења Шумадиске дивизије остале на своме месту и храбро се бориле више од два часа. Тим дају леп пример храбрости и самопожртвовања, али су ове велике жртве са преживелим страхотама несумњиво јако утицале на њихов морал а тиме и на њихов доцнији рад у борби.

рад Шумадиске дивизије. — Као што је раније изнето, положај ове дивизије није одговарао условима доброг положаја за упорну одбрану, али се стицајем прилика морад посести и бранити. А падом Мале Крсне положај дивизије постао је много тежи, јер не само да је десно крило била обухваћено и угрожен десни бок него је у питање дошад и комуникациски правац Михајловац— Паланка.

Па не само земљиште да није пружало оне користи које бранилац треба да очекује но су и остали елементи били на страни Немаца. Истина, однос снага био је унеколико изме' њен. Јер место Дринског коњичког пука дошла је наша Коњичка дивизија од три пука, те је јачина Шумадиске и Коњичке дивизије износила: 15 ескадрона, 20 батаљона (од ових четири Ш позива и један последње одбране), 32 митра“ љеза и 18 батерија са 69 оруђа (од ових 14 спорометних). Ја чина пак 3 армиског корпуса износила је: 6 ескадрона, батаљон, 122 митраљеза, 16 рововских оруђа и 35 брзомет, них батерија. Само овоме треба додати и четири батаљона 11 баварске дивизије са митраљезима и три пољске батерије које су потпомагале напад код Драговачког моста.“

1 Командант 3 коњичког пука у своме операциском дневнику вел да су се у борбама прошлог и овог дана нарочито истакли „својим др“ жањем“ коњички мајори Михаило Жујовић и Јован Н. Швабић и коњичку капетан Петар М. Жикић, и, да стога заслужују награду. За мајора у јовића вели да је његова „највећа заслуга што се положај одржао после пада Мале Крсне поред жестоких напада непријатељских надмоћнијих снага“ Пада у очи да овом приликом није нико похваљен из 1. батаљона 12 пука» који се борио у саставу овога пука.

» Шумабиска дивизија 1 позива, 1 део, стр. 169. з

з Одред генерала Шоха, стр. 108.