Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

97

оценити. Пребацивао се више ка р. Језави. У то време отпочела је непријатељска артилерија да туче и Осовље. Већ у д часова прошли су непријатељски предњи делови Осипаоницу и избили код осипаоничке железничке станице и цркве, али су овде задржани ватром „једног истакнутог ескадрона 1. коњичког пука“. _ ј

"(Око 10.30 часова „избили су јачи непријатељски делови на линију Дрење (на Морави)—Осипаоница —Коњска река“. У 12.05 стигао је из Скобаља у Осипаоницу један непријатељски коњички пук а левом обалом Језаве кретао се један здружени одред и стигао је у подне до села Лугавчине, Појава ове, јаче снаге нагнала је команданта коњичке бригаде да нареди команданту 1. батаљона 12 пука у 14,22 часова да се са две чете јави команданту 1. коњичког пука у Сараорцима, а једна чета да остане и даље у бригадној резерви.

Иначе цело после подне владало је затишје и непријатељ се око 16 часова налазио са предњим деловима на линији: северна ивица села Лугавчине—Осипаоничко Брдо, где се и утврђивао. Али око 19.30 он је снагом „до једног пешадиског пука с нешто коњице, једном батеријом и митраљезима напад са јужне ивице села Лугавчине наш фронт село Сараорци—Нијавиче“. Напад је „извршен главном снагом код Сараораца и то тако снажно“, како вели командант бригаде, „да командант непосредне одбране, потпуковник Селимир Остојић, и ако је био ојачан са три чете пешадије и једном батеријом, није могао да издржи напад већ је наредио повлачење правцем друмом за Лозовик“.!

3 коњички пук налазио се у то време код лозовичке цркве на Клењу у биваку када се у 20 часова напред чула пешадиска а затим и артилериска ватра, За пет минута пук је био прикупљен и командант је унапред избацио шест патрола а са 3 ескадроном и митраљеским одељењем затворио друм који води из Лозовика за Сараорце. Међутим, непријатељ се задржао на јужном излазу из Сараораца.

у —-—=---=_--_________-__-____

" Извештај команданта 1. коњичке бригаде ОБр. 1340. — Командант 3 коњичког пука износи у своме операциском дневнику да је непријатељ „изненадио“ 1. коњички пук и !. батаљон 12 пука, да их је протерао са . Северне ивице Сараораца и да је он дошао у везу са 1. коњичким пуком тек позади Лозовика, Међутим, командант бригаде у своме операциском Хневнику вели да је морал „на достојној висини“ и да је повлачење бритаде „извршено у потпуном реду код коњице и артилерије а код пешачжог батаљона са великим растројством“. тон Ова два тврђења стоје у очигледној противуречности. Али ово наПа на размишљање о заједничкој употреби родова оружја и о начину лачења, нарочито принудног. Јер у начину извршења повлачења разних ава оружја постоји битна разлика. Криза код пешадије при повлачењу, очито принудном, траје много дуже и зависи од физичке и духовне о људства, а код коњице много краће, управо док се људи не дохватс Бе ~ коња. Уосталом, трупа може бити тучена од јаче снаге у борби, је слабост и команданта и трупе ако буде изненађена.

Шумадиска дивизија 1 позива, 1915, т