Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

140

резерви. Њему је наређено да по мери успеха наступа са отсека на отсек.'

Чим је отпочело да свиће, кренуо се 1. батаљон ка Трбуњском Брду, 3 батаљон, са центра, према западном делу с. Блаца, да би избио на јужни део села, на к. 385 (Блацко Језеро), а 2 батаљон ка источном делу селамн да избије на његову предњу ивицу.

Напад 1. батаљона, под командом потпуковника Вилсдорфа, текао је преко сваког очекивања брзо. У освит дана, он је прејурио, без помена вредних губитака, преко изненађених предњих делова непријатеља, прешао преко друма испред Блаца и плитке Блаташнице, и у енергичном налету избио на Трбуњско Брдо. Командант пука одмах је тамо упутио из резерве митраљеску чету. Потпоручник Мајер са својим водом је стигао баш на време и нанео Србима, који су се повлачили осетне губитке.

У овоме тренутку, ситуација на десном крилу, на Трбуњском Брду, изгледала је повољна. Али је она стицајем несретних прилика, у толико била неповољнија на центру и левом крилу, у самом селу, а доцније услед тога и код самог !. батаљона. Јер командант 3 батаљона, погрешно сматрајући западни истакнути део села Блаца за само село, упутио се тамо и стигао са главнином позади 1. батаљона. На тај начин он је повукао сувише десно и 2 батаљон, те су само делови 12 и 5 чете стигли преко к. 456 „са неколико чета 227 резервног пешадиског пука у ушорени део села, где су уплетени у необично крваву борбу са новим непријатељским деловима који су, долазећи са истока, јуришали на село у намери да га поврате“. У то време је отворила ватру и српска артилерија, обасипајући како Трбуњско Брдо тако и западну ивицу Блаца гранатама са југа а шрапнелима са истока и нанели 1. батаљону прилично губитака.“

Како у Блацу борба није престајала, то је, око подне, наређено команданту 2 батаљона, капетану Екелингу, да са батаљоном понова покуша да избије на источну ивицу села. Он је неустрашиво повео свој батаљон, избио на саму ивицу села и утврдио се, али је у 14 часова пао погођен парчетом гранате. Када је, напослетку, успео 3 батаљон да на поновно наређење свога команданта пука избије на к. 385, код Блацког Језера, изгледало је као да је ситуација рашчишћена. Али је тада понова отпочела необично јака српска артилериска ватра, која је нарочито била управљена на к. 456, где се налазила осматрачница пука, и на јужни део Драгомировца, који је држао 227 пук. Како је убрзо за овим обавештен командант пука да је непријатељ повратио јужни део Драгомировца, то је он вратио 1. батаљон 227 пука кога је био упутио командант бригаде „услед погрешног с«ватања ситуације“ да гони непријатеља у правцу с. Сувог Дола и упутио га у правцу јужног дела Драгомировца. Али, и поред све храбрости, батаљон није успео да поврати већ изгубљени део Драгомировца,

6. 103 дивизија. (Ова је дивизија наступала долином Трнавачке Реке преко села Стубла и Трнаваца ка с. Лепенцу, а њена побочница, 1. батаљон 32 пука, преко с. Виткова у Брус.

12 новембра делови 71 пука напали су Јаворац и одбацили Србе ка с. Сибници, а потом се цео овај пук кренуо ка југозападу и под борбом стигао 14 новембра у с. Рашицу. За то се време главнина дивизије задржала на простору с. Мошуте—с. Равни, са 1. батаљоном 32 пука код Бруса а 2 батаљоном истог пука код с. Лепенца, очекујући пад Блаца да. би продужила даље. ;

' Овај батаљон из резерве употребљен је у току дана источно ОД 2 батаљона 227 пука. 2 Од официра један је погинуо а два су рањена.