Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

ГОВОР ПРОФЕСОРА ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ Г. Милана Кујунџића.

Господо и браћо, Мртви леже они којпма спомен славпмо данас. Мртвп леже они, далеко од своје мајке, далеко од својпх сестара, од својпх другова, од својих милих и драгих. Они су мртвп, они су удаљенп па опет нису нп мало усамљенп! Ја видпм данас јуначке сенке њихове како се жпво грле са тпсућама своје словенске браће. Они су дружбу своју запечатпли страшнпм печатом. печатом смрти. Ја осећам живи дух љихов, како лебдп над нама, како силази на чело родољубпвога вођа свога и како крепко одпоздравља све учеснике светковине ове. А да ми нисмо дошли да направпмо раздор у овоме блаженом царству? Да што не зажале српски борци што се само руској браћи овде подиже споменик? (чујесе: неће! неће!) Не ће доиста! Та српским борцима се велпкп споменпк сваки дан све више изиђује. Споменпк им је дичан: своја слободна српска земља! п терет им с душе спада , кад осете да се п