Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

52

„а друге две просфоре остају свештенику. То се ради после литургије или јутрења, а болесник је дошао наштину, те ту поједе ову просфору као анафору. Ако је дете и не може је сву појести, онда остави за друге дане изјутра, наштину. Свећу, коју је држао у руци, носи кући и пали је, кад узима просфору као анафору, ако је није појео првог јутра. Други не сме да једе од ове просфоре. Свештеник овом приликом распита о болести, па да и савет за лечење. Многи се на овај начин _исцеле, па целог века драгим срцем носе литургије у цркву, а, кад се не служи и није отворена, и кући свештениковој, који над њима очита тропар и кондак и задржава их себи_ Кад има свечара и колача, онда се и над литургијама уз колаче прочита заједнички чин резања колача. Заветују се више женске, али и мушки и тачно извршују завет. Не примају госте тога дана, а и раде, ако је мањи празник. Свештеник: намењује, вели, већином оне празнике, за које има мање заветованих, како му се не би нагомилавао и бајатио хлеб, јер су му ове литургије један од знатних доходака. Али опет бира познатије у народу празнике. Тако и домаћини онамошних светосавских заветних група доносе и литургије, нал. којима очита тропар и кондак светосавски.

"Новим заветовањима Светом Савим у нашим данима, чак и: код католика, који живе међу нама, дају повод и укорењени у души народној појмови о вишњој моћи светитеља, које су појмове вековима стваралеи очуване успомене наживот и рад његов. А било је и утицаја старих биографија светитељевих на формирање оваквог веровања народног. Тако је постало и веровање, да Св. Сава господари снегом и ледом с једне стране од самог. годишњег доба овог празновања, а с друге стране под утицајем казивања биогафа његових, Доментијана и Теодосија,о оном чуду, што га је Св. Сава учинио, кад је био изаслат угарском краљу Андрији ||, да би га измирио са Стеваном Првовенчаним, када је за време велике жеге измолио од Бога, те је пустио из облака град, који је био тако јак, да је земљу покрио. Према таквим својим погледима народ каже да-је, кад су свеци благо делили, Свети Сава узео „леда и снијега 7) ИУ у славској здравици домаћину жели се овоме свако добро, „понајвише мушке главе, да се њима дичи и кити, као Св. Сава ледом и снијегом.“>) Верује се, да ће бити родна година, „кад је о Крстову, о Богојављењу и о Св. Сави студен и лед.““) „Свети Сава је средозимац, колико ране у амбару и колико крме у

') Вук Стеф. Карпџић, Српске Нар. Пјесме, књ. П, Београд 1805., стр. 5 %) П. Ровински, Черногорги, томљ П, ч. 2., стр. 225. 5) Чечева с околином у Босни, Босанска Вила, г. П, 1887., стр. 24.