Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

ве

– ; - | 29 У околини Сарајева о славском ручку устаје долибаша у славу, а за њим и остали гости: Један од њих, који зна, и кога ђаком зато зову и скоро као свештеника чествују, чита „ва славу“. У њој каже: _ва славу и част свети оци, наши учитељи и светитељи Симеуна, Саве“, па онда тек ређа Св. Николу и друге свеце'). У другом једном записаном славском благосиљању у Босни каже се, да, кад се напије трена чаша у име Бога и Св. Тројице, одмах све поскаче на ноге, окрене се иконама, а један, који зна, „чита славу“. Ређа светитеље по своме умењу и изговарању тешких за њега имена њихових. Између осталога каже: „свјету свјетуј, земљи српској учитеља и просвјетитеља пресветога Саву (само за њега каже, да је пресвет), Арсенија и Максима васлава и част.) У вароши Гњилану, дакле на домаку Косова, покојни Јастребов је преписао из једног рукописа молитву дизања у славу. У њој је и молба: у славу и похвалу „иже во сватехђ отца нашего Саввег, арх!- | епископа сербскаго и вебхђ св, сватителеи“. У истом благосиљању се опет понавља у славу и похвалу „свитЕхђ сербскихђ и поморскихђ учителен и просвђфтителен Симеона и сватитела Савве и Арсена и Никидима“>). У Призрену се у народу, још из најдаље старине, пре обновљене школе у њему, најпотпуније празновао Св. Сава, од чега је остао траг у томе, што. се о славским навечерима, после другог благосиљања и здравице, обавезно стојећи пева тропар Св. Сави, који сви знају. Једне сам године био са групом призреница у Св. Гори, Кад су онда у Старом Русику, на пиргу (кули), са које је по предању Св. Сава бацио своје светско одело очевим изасланицима, после молитве у цркви Св. Сави посвећеној, сами по својој побуди у српско-православном одушевљењу запевали сви у глас трапар Св. Сави, присутни руски калуђери остали су тронути од пријатности и-изнеђења, да прости људи у народном оделу и са фесовима, на какве су они научили само да аргатују или просе по Св. Гори, знају и онако из душе певају дугачак и тежак тропар своме просветитељу, чијим се именом и првим духовим корацима краси и њихов руски манастир у Св. Гори. =

__Покојни Јова Миодраговић показао је молитву, коју је његов отац (у околини Трстеника) на челу породице читао у

очи недеље пред славу њихову, Св. Тому. Помињући свеце

г) Поп Стево Тривковић, Арсно име у околини сарајевској, Босанска Вила, г. [, 1887. стр. 218. '

1) Стоја Н Каишиковић, Слава о крсном шмену, Босанска Вила, год.

_ ТУ, 1889., стр. 186,

И. С. Аетребовљ, Обеичаш и пљени турецкихб Сербово, С. Петербургљ 1886. г., стр. 14 и 15.