Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

вања, о чему сам раније учинио извесне напомене"). У манастиру (Св. Патријаршије Пећске чува се прст Св. Саве у кивотићу, окованом 1680. г.5) Калуђери манастира Пакре, пресељеници из Милешеве, казујући 1712. г. у Русији о спаљивању моштију Св. Саве, рекли су, како је на молбу неких хришћана и датим великим откупом Турцима, остала десна рука Св. Саве, која се тада у њиховом манастиру чувала“). По једном запису из 1757. год. рука Св. Саве налазила се онда у манастиру Св. Патријаршије Пећске;) а ко зна куда је дотле сакривана, па да није у ствари доспевала и на бачву крчмарице из показаног предања. И док су свете мошти Савине неповређене почивале у Милешеви, била је само рука његова целивању изложена. Катарино Зено, млетачки посланик, путујући за Цариград 1550. године, свраћао је у Милешеву и каже, како су му показивали мошти Св. (Саве, али да је он видео само руку светитељеву“). Зато се и у народним казивањима у главноме рука Св. Саве спомиње. Једна од веза између веровања о Св. Сави као заштитнику сточарства и млекарства и стварности је и у његовом испосничком животу. Као светогорски монах старога живота, ни он, нити она множина лика црноризаца, што их је, по Доментијану, духовно породио, и ради вишег усавршавања, пут им к Светој Гори, проложио“), нису јели меса, нити маст могли употребљавати, него су живели о поврћу, риби и млечним производима, кад се мрси. У томе и символичном значењу рибе и рибарства у Светом Писму и светотачкој литератури почетак је и светосавским казивањима ове врсте. Свети Сава је, да би народ имао чиме постити, прекрстио језеро својим жезлом и створила се риба у њему, па је затим научио народ, да рибу распори, опере и онда пече.) И сада се равница једна уз реку Студеницу зове Рибник Светог Саве и прича, да је ту он ловио рибе, а притоку реке Студенице, · речицу Савоштицу, благословио да нема риба, него само ракова зато, што га неки ловац, који је носио у торби рибе, обмануо, да носи ракове.) У суженом кориту Ибра, највише на Грнчићу, између Полумира и Ушна, има џиновских лонаца (грнаца; грнчића), издубљених у камену. Народ их зове Савини Лонци, јер их је, веле, направио Св. Сава и у њима рибе хватао.) Покојни Анта Алексић каже да мештани с нај-

1) Споменик Сбрп. Кр. Акад. Наука, књ. ЏП, Сарајево 1922. г., стр. 169-172

1) Тамо, стр. 165. — - - >

8) Љубомр Стојановић, Стар: Српски Записи и Нашписи, књ. 1, зап. 5826. Књ. 1У, натп. 7040.

#) Зтагјпе Јидоз!оу. Акад. Машка, Кпј. Х, Јаотеђ 1878. г. стр. 207.

5) Ђ. Даничић, Живот Светога Симеуна пи Свешога Саве, Београд 1865., стр. 131. - ; · -

5) Босанска Вила, г. ХИ, 1888., стр. 166. Слично у г. ХМ, 1899., стр. 69.

7) Тамо, г. ХИ, стр. 282. и 308.

5) Ридомир А. Илић, Ибар, 6. Е. 3., књ. Ш, стр. 581.