Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

–и=-

98:

служба, односно прекада. У осталом, о томе треба засебно расправљати. Е

У нашем народу католичке вероисповести црква је јаче уништила трагове дохришћанске вере, али се опет за Св. Мрату у њих спрема као за Божић, а у извесним очуваним обичајима видимо тамо и траг жртвованог Перуну петла, еквиваленат за главу домаћинову, и магичне чини против вукова. Поред“ свечано проведене вечери у очи Св. Мрате, сутра дан идуу цркву свечано одевени, за време службе пуцају прангије, по служби игра коло. „После ручка је опет весеље, пушкарање и др. Момци гађају из пушака у намештеног петла, и, кога

погоди, његов је. Ноћу, особито момци, вепрестано туле и

завијају (вукови!г) по селу, састају се на седељке и пију, певају и веселе се дубоко у ноћ.“')

Кад смо се ради објашњења оног дела старог вучијег култа, који се уз име Св. Саве очувао, морали дотаћи и Мратинских празновања, онда је у вези с тим, а ради пунопе појма о њему, потребно казати нешто и о самом црквенском празновању Св. Мрате у нас, и о слављењу као заштитника појединих кућа и домова. То је потребно и ради окончања спора, који се у нас о томе водио.

Од општих светитеља, који се под 11./24. новембром у садашњим штампаним месецословима, пролозима и четним минејима словенским налазе, најистакнутији су свети великомученици Мина, Виктор и Вићентије и преподобни исповедник Теодор Студит. У нас је нарочито поштован Св. Мина, који је био војник, напустио ову службу, отишао у пустињу, изобличавао незнабожце за време њиховог празновања и посечен био за време Диоклицијана, 304. године. Поштовање Светог Мине нарочито је развијено код Грка у нашем суседству и има у њих многих чудотворних икона његових или копија од њих. Од Грка је ово нарочито поштовање Св. Мине прешло и на наш суседни живаљ и на Арнауте. У Св. Гори, у кругу. Котломушког Скита, имамо српску ћелију Св. Артенија са прочувеном иконом Светага Мине, пред којом, верује се, молитва нарочито открива траг покрађама и указује крадљивце. Ова се ћелија, сада једина са српским братством у Св. Гори, прочула са своје духовности за време старешинствау њој пок. монаха Харалампија нишлије, из виђене породице Преметараца, а сада тај добар глас одржавају такође духовни људи, евлависти, како се тамо каже: поп Мина, из Велике Дренове, и монах Доротеј, из Крушевца. У Солуну се такође јако по-

1) П. Булат у Народној Енциклопедији бт. Станојевића, св. 16., стр. 895.