Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

ПН _ светлост БР. 4,

дати маха и снаге да се претворе и у „државне идеје“, па.

"ће одмах почети да тече мед и млеко за све и свакога... који пристаје уз њихов програм!..

У нас врло често освану као ни сори људи за које до:

указа нико и никад није чуо ни да постоје на, земљиној

кугли, нити су икаквим својим јавним и научним радом за.

опште добро скренули на себе пажњу осталога света. Такви

непознати. и незнатни људи помоћу благовољења било 0320: било оздо дохватају државна весла и отпочињу управљати. државом онако исто како би какав астроном управљао Бого--

словијом или богослов великим бродом на ветровитој и узне"миреној морској површини. А сем овога у нас постоји још

један колико чудноват толико и штетан обичај. Чим један државни службеник наврши педесет пету или шесету годину "живота, ако дотле није већ бачен у пенсију, одмах се у њу

"ставља и чини све могућно и немогућно, допуштено и недопуштено да се он одгурне у запећак и заогрне дебелим плаштом заборава. Њега врло вешто удаљују од свих др-

жавних послова и утицаја на државни живот и њене задатке.

Све се то чини под извештаченим изговором. како је тај и

~ СЕ тај државни службеник „већ престарео“, „мало“ излапео и да.

је крајње време да се и он „одмори“ и ужива плодове своје дугогодишње државне службе.... На државну арену искачу недоучена деца, почетници, — дилетанти и људи који дотле никад нису ни мислили о држави, нити су довољно свесни шта су и они сами а камо ли шта је то држава и које су јој

све дужности и какви су јој задатци које она мора испуња-

вати спрам својих грађана и наспрам себе саме, ако хоће п жели да носи то лепо и велико име..

Школовани људи, који се без своје воље пре времена.

баце у пенсију и вешто удаље од учешћа у свима државним пословима, мало по мало хипнотишу се и сами почну веровати у вредност и правичност 5 76. или 70. закона о чиновницима грађанскога реда. И њима почне изгледати да су

они заиста престарели и да од њихове памети нико и не

може више имати какве користи. Лагано и неприметно они се почну одавати нерадном (неактивном) начину живота и предавати потпуном беспосличењу, нераду, седењу по кафанама, кибицовању при картама, доминама, шаху и билијару, док и сами не предузму ове „послове“ као главне и једине:

А ИЈЕ 1