Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БР. 4. ПО В а ВТа ЈИНОЕН 118

које је ово Друштво ставило себи у задатак а то је да по.

ради на тросвећивању а нарочито да се здравствено стање. нашега народа поправи, које је заиста жалосно. Одавно је.

требало, по мом нахођењу, као што сам више пута у извесним приликама говорио, да се држе предавања по народу и да се предузму врло енергичне мере, да се сузбијају разне 60лести и да се поради фактички не само на народном здрављу него и на народном бољитку. Бадава ће се ваздан причати о овоме о ономе, истина је света оно, што је уважени г. председник Друштва нашао и видео одлазећи у поједине школе, да су дечица нашега веселог, осирошелог ш заборављеног тарода ч гладна, гола, боса, бледа ч журава. Све је стигла наша

држава да уради и да задовољи потребе и појединаца а и.

разних места, само су здравље и бољитак народни остављени самим себи. Ове су српске владе биле изврсне у истеривању порезе од народа, али на ово што је најглавније, што је темељ, стуб народа, на чему држава почива, најмање се обраћало пажње. Кад би човек хтео да иде даље, имао би да говори данима и ноћима, и да критикује све нас у опште. То би нас далеко одвело. Али овом приликом могу само то да кажем: хвала теби докшоре, твала целој управи, али чдебе докторе нека Бог поживи ш нека аш Бог плаши. Ја сам ронуш, јер ја сам сељак цм знам како је мученички отивош нашега сељака џ како нико пема да га маучи жако пе живети, већ се свак стара да тшчупа и последњи марјаш из његове веселе кесе. Као МИ је што видим овако мали број на овоме скупу, тим пре жалим што нас овде видим, од осамдесет хиљада становника колико има Београд, овако мало, уместо да је ова сала дупке пуна, и да нема где да се стане, већ да се морају враћати људи. Зато ја још једанпут понављам: твала свима вама од моје саране ш чајвишље шеби доклљоре, буди син малаерим жао шлио си досад био. % истрај до краја на том ташриошском Послу.

Председник —- Ја сматрам за дужност да вам се заблагодарим г. Павловићу на мишљењу вашем о искреном раду Друштва. И г. Џавловић као трговац, који не припада реду људи високо школованих и ученијих, запазио је и осетио незгоду у народу. Ви, који седите овде, немате појма какво је то стање. Отидите само на Савинац, па ћете видети како је стање школе и деце испод сваке критике и то усред

светлост — 1908 ! 8“