Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

РА 3 ова тло бе у 559

тшрезвености м мубросши, Корнаро је живео пун век и о го-

дина више, п за све то дуго време био је увек здрав, кочоперан и лак за сваки умни и физички рад.

Флурене, сталан секретар француске Академије Наука, у својој занимљивој књизи: Људска дуговечност говори на дугачко и на широко о животу“ овога Луја Корнара, и уверен је, да ако неко живи 'трезвеним, мудрим и умереним животом као што је живео Корнаро, онда сважи човек може доживети дубоку староса најмање од једнога века.

Флуренс даље напомиње значајне Бифонове 18 речи, које гласе:

„Човек који не пропадне или не страда пре времена од. каквога несрећног догађаја, живи свуда 90 или 100 година.“ Он иде још и даље у овакоме мишљењу:

„Често ми се пребацује, вели Бифон, да сам и сувише растегао дужину човечјега века. Ово трајање од 100 година за нормалам живот — као и трајање до крајњих граница

од 200 година — и ако се може узети као чаролија, опет се

не може мени уписати у заслугу већ посматрању, искуству и непобитним фактима. У свему томе нема никакве моје кривице нити нарочите заслуге.

„„Келео сам, вели Бифон, да докажем човеку две ствари, које он не познаје довољно: прва је, да у њему самом лежи

велика моћ живоша, п друга, да човек мудром Јо О

свога разума много може да увелича ту моћ живота.“

На другом једном месту, делећи људски живот на извесне одељке, Бифон поставља ово правило:

„Тек у 70-ој години почиње фрва сшароса која траје до 85-е, а 85-е године почиње друга ш последња старост.“

И само ова последња старост (од 85 година) може се и даље продужити и продужавати.

А која су то Бифонова правила за продужење живота“ Та се правила могу кратко искавати у ове три главне тачке:

„18 Барон (Вићоп) славан природњак француски и један од највећих писаца које је имала Француска у 18-ом веку. Написао је Природну Историју о преживарима. Живео је 81 годину (1707—1788). У својим беседама у француској Академији употребио је чувени израз: Стил је човек (је зђује с'евЕ Гћоште трете а не Је збује с'ез поште, као што понеки погрешно кажу).

| || 51 (| |