Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БР. 1 —8. ПСЕ И ОН 4 61

словима недостатком потребних одаја. Та оскудица у подесним и довољно пространим одајама осећа, се не само у унутрашњости Србије него и у Београду. Кад год Друштво зажели да

држи какво веће предавање пли какав скуп на који треба да. дође што више света, оно се судари с тешкоћама о подесним.

одајама. Ако је предавање или скуп гдегод у унутрашњости Србије, Друштво и његови пријатељи морају мољакати по-

једине кафеџије да уступе своје кафане. Ови се пак прво рас-

питују какав је скупи о чему ће се говорити. Често се деси, да поједини држалац кафане како тако одобри да се у његовој згради држи предавање или скуп, па у половини предавања спречи даљи рад помоћу циганске музике и ве-

·-лике ларме. Тако се десило 28 септ. 1906 у једном окружном граду (кафана „Стара Планина“ !... где је изасланик дру-

штвени имао да говори о јектици и њеном главном проузроковачу и изазивачу — алкохолизму. Док је изасланик го-

ворио само о јектици, била је како тако тишина, а чим је напоменуо: „а сад ћемо да кажемо неколико речи о прете-.

раном пићу, које је један од главних узрока, што се у нашој земљи нагло шири јектика,“ у кафани је наступила таква ужасна ларма која је потпуно Пе сваки даљи рад Друштва и његова изасланнка.!

Тако често бива у унутрашњости Ст а томе слично:

дешава се и у самој престоници, где се поменута музика замењује партијским зборовима!..= У Београду има само једна држави поклоњена кућа с прилично великом и пространом салом за предавања, која није најпогодније удешена за ове послове. Ако Друштво жели да у тој сали држи које предавање, оно мора прво дуго да чека на ред а по том и да плати за свако предавање по 30 динара! По себи се разуме да ово младо Друштво не може чешће издржати ове трош-

! За лармаџије кафеџија се био раније постарао и прикупио до

вољно Цигана се музиком, који су на његов дати миг на једанпут отпочели страшну ларму, свирку, вику и дреку!

2 У једној прилици (1905) усред Београда, господар једне велике:

кафане био је на неколико дана раније обећао велику салу да се у њој говори у прилог школској хигијени. А кад је дошао речени дан он је пријалеље школске хигијене отерао у једно мало сопче, а у велику салу пустио представнике једне многобројне политичке партије, који нису хтели ни да чују за школе и њихову хигијену !...