Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

66 Е СВЕТЛОСТ БР. 1.—8.

Дома, што ће рећи да би толико било прикупљено у размаку од 7 месеца и неколико дана! Али оно што од стране осталих чланова управнога одбора није могло бити до сад, може се учинити од данас, а то ће и у маломе показати и дока-

зати да остварење подизања Народнога Просветног Дома није.

тако неостварљиво као што понеки песимиста из грађанства мисли и замишља. Наполеон Бонапарта није бадава узвикнуо у једној свечаној прилици: „Све шишо човек тоће то и моде, само ако стално, шекрено ц непоколебљиво ради, жоће а жели |“ + 5

Важно је бацити нарочити поглед на прилоге с поменутих осам предавања (од 80 јула до 19 авг. 1907) на којима су падале равне и уочљиве сумице. Тако на предавању у Младеновачкој Бањи — „Селтерсу“ — на самоме је предавању пало 18 дин. и 80 пара, па је доцније једна сама госпођа (ако се не варамо г-ђа Баџак) послала по другој госпођи још 10 дин. те изашло равно 28 дин. и 80 пара. Међутим на осталих 7 предавања у поменутим данима и местима биле су жене, девојке, људи (грађанскога реда — варошани), сељаци и деца. Значајно је истаћи да је прилог деце већи 00 свис осшалит прилога које су прилагали одрасли. Другим речима то значи: да остварење ове велике, патриотске, величанствене, корисне и племените замисли предлагачеве при пада деци, нашој доброј српској деци! Српска школска деца, дакле српски ђаци свих (а нарочито основних) школа подићи ће угледни Народни Просветни Дом и то много брже и много

4 У извештају овога Друштва за 1907, стр. 12, поводом Народнога Просветног Дома стоји: „Нека би дао Бог да сва патриотична, мудра, увиђавна и имућна лица, установе, корпорације итд. и сами увиде велику ацемјенско-тросвешну потребу и корисност овога Дома и озбиљно пораде на што скоријем његову остварењу. „Учини што можеш па си учинио што треба,“ лепо је рекао Исус Христос. — Ко би (или у чије би се име и успомену) приложио за Дом најмање 5000 динара (и у отплатама од три године), његово би се име исписало златним словима на мраморној плочи и на највиднијем месту у Дому. Оним пак лицима пи успоменама на лица, у чије би се име приложило најмање 25.000 динара, Друштво би пред овим Домом подигло нарочите бисте (допрене слике). И један и други видан знак друштвене захвалности вечито би чувао успомене на

"велике м искрене пријалаеље школске тжигијене и народнога тросвећи~

вања у Србији. На овај су начин у Паризу подигнуте многе болнице, Пастеров Институт итд.“ ћ а ~

БИ ни енде а