Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

|

84 _ - СВЕТЛОСТ 5 БР. 4.

стара просвете, ректора исте школе и Народнога Представништва. Они су једини решавали и решили основну измену овога завода као и питање: где ће, у којој згради и каква бити нова Богословија“ Као темељно школовани и високо уздигнути људи, они су при овим решавањима и одлукама. имали у виду не само тренутну потребу и неко новачење, него су зрело размишљали о свима приликама и потребама. које ће имати неоспорне вредности и трајања бар за пола. "века. Зато је потписани поуздано и уверен да ће њима свима. бити особито мило да се о тим њиховим одлукама јавно, слободно и непристрасно проговори у Светлости, и после 8 година каже, ако се случајно поткрала нека мала грешка и нехотично погрешан рачун. То јавно претресање у толико је корисније и потребније, што је нова Богословија интернат. у који се примају деца из основне школе, дакле деца млада и физички неразвијена, на коју утичу многе и многе околности које лаицима у овим питањима изгледају незнатне. Истина у нас је ушло у обичај да се многа крупна и животна питања, државна решавају олако и с недовољно размишљања; обичај је да крупни и на високим положајима људи реше понеко важно питање тако, да се одмах, после годину две дана, увиди једна велика јазбина и ужасан амбис у који се строваљује целокупно то решење државом високо уздигнутиг мужева/... А да ли је баш такав случај и код решења да се стара: Богословија — екстернат претвори у нову — интернат, видеће се лепо и јасно из даљега излагања под овом рубриком. Потписани је сасвим случајно, пре 6 месеца, дошао за лекара у ову школу и он о њој и њеном уређењу с лекарске тачке гледишта не може и даље ћутати и прикривати оно што се свакога дана све више и више само открива с наличја. А кад би и он и даље ћутао о свему ономе што треба. да се каже и зна, значило би да не испуњава лекарску заклетву: „Лекар увек тареба и мора да говори т« износи само истину, не водећи никаква рачуна да ли се та истина коме допада шли не;“ значило би да он није прави Орбин кога је српска мајка родила и српским млеком задојила. Такву пак и толику оптужбу он ни под којим погодбама не би смео примити на своју савест. У новој Богословији Св. Саве има преко три стоашне српске деце, три стотине српских синова, који сами, а и њихови родитељи имају ваљда толико права.

УВ 77 ла