Timočka buna 1883. godine

95

~

"свога и своје партије гледишта држао посмртни говор старом "намесничком Уставу. Ристић је хвалио постојећи Намеснички Устав као дело, које је за политичке прилике, после убиства једног владаоца, најбоље било. М. Гарашанин и Сава Грујић су му политички одали хвалу за услугу учињену земљи, али се при том радују његовој замени Уставом, који ће задовољити савремене потребе народа за дужи низ година. Обојица 32хваљују краљу на овом великодушном његовом кораку.

„После ових приступних говора приступљено је било пре"тресању нацрта Устава Ужег Уставотворног одбора.

Секретар Милован Ђ. Миловановић почиње читати члан по члан нацрта.

Сви чланови нацрта Устава до чл. 13. примљеви су без значајних говора. Једино код чл. 3, у коме се говори о вериу Србији, узео је реч Милорад Шапчанин. Како је ондугогодишњи, секретар министарства просвете и црквених послова, то му се дала згодна прилика да изнесе све што зна О томе питању. И говорио је дуго ипредуго; његов говор није био нимало интересантан, слушали су га из учтивости те је свима лакнуло кад је престао говорити.

Прва занимљива дебата била је приликом претреса чл. 13. "нацрта, који говори о смртној казни за политичке кривце.

Први је говорио против казне за политичке кривце

Димитрије Катић, дугогодишњи народни посланик из Ресаве, из села Црквенца. У своме кратком, јасном, збијеном говору износио је разлоге против смртне казне за политичке кривце.

Сима Несторовић, из Вел. Црнућа, округа пожаревачког, доказивао је на свој начин да казне за политичке жривце никад нису имале добрих последица, него су оне свагда и трајно гајзле освету. У нашој историји било је доста примера за доказ овога.

После Симе Несторовића говорио је о овоме питању

Пера Тодоровић. Кад је Пера добио реч, сви су "чланови Уставотворног олбора држали, да ће Пера сручити све муње и громове свога говорничког талента против казне за политичке кривце. Пера је отпочео свој говор у сали, у којој су сва места заузета била. Била је нема тишина: после кратког жагора, намештања столица, све се претворило у уво. Председник, потпредседници, па и неки од министара, и сви чланови “одбора наместили су се како неби пропустили ни једну реч Перину; управили су своје погледе месту одакле је Пера говорио, како неби изгубили ни један покрет руке његове, како би запазили сваку промепу физиономије његове. И при таквој тишини, при одмереном темпу говора Периног, мени није тешко било ухватити његов говор. И ја сам га тачно забележио, одмах сам га исте ноћи дешифрирао и оставио га потомству, дан "оно бар приближно осети ону сласт говорничког талента, којим