Topola

316

свуда je нашао усрдан и ватрен дочек. У свнма варопшма и великмн селима, кроз која je пролазно, говорио je он у нме руске владе да Руспја не жели да се збаци Карађорђевпћ, и уверавао je народ да подпоыаже свога кваза и вегову владу. Али уз то, Фонтон није држао за потребно да крпје од Срба надава која су била узбуђена у вему самим заметутим источним питавем - Њега су у веговом путоваву пратнм приврженици велико српске партаје, који су уображавали да обнове српску кравевину. Фонтон je свуда распитивао о војничким силама, и о срествима србским за обрану, а у Тополи код гроба Карађорђева ватрено je говорио искушьеноме народу о делима веговог првог вођа који je ноложио основ ослобођеву Србије. По одласку Фонтона народ je носио у грудима дубоку одвратност према својој слабој влади но већ није претио да je збаци. Карађорђевић још једанпут одржи званије кваза, вегови противници и вихов коловођа Вучић који ce користио народним комепхавем за своје наыере морали су да траже да се помнре с виме. ( I0S ) Још се није стишало народве комешаве изазвано распром кваза са руском владом, кад глас да je руска војска заузела румунске кважевине и да се примакла границами Србије, узкомеша сво становништво у кважевини. Народ, који се надао с помоћу Русије да ослободи своју браћу испод Турске власти, прихвати се за оружје и српској влади падне у део нов немаве тежак задатак: непротивећи се народној желш управитијена другу страну. Али обратити оружје српско противу Русије влада нити je могла нити jo смела. При првом покушају у том смнслу и кваз и правителство били би одмах оборенп. Тосу добро знали и Француски и инглески агента, који су се бавили у Београду. По вуховнм извештајима савезне државе тражиле су само то, да Србпја остане неутралном и гледале су да склоне и Порту да прпзна Србијп право неутралностп. Тако прнзнаве била je велика добит за противнике Руспје: оно je лпшавало Русију прпродног и сигурног савезника у рату с Турском, српског народа; оно je сметало општем устанку свију словенских народа, којп окружавају Србпју и на ву се угледају као на своју потпору; оно je сметало руској војсци да учини поход преко плодних равница западне Бугарске, јер без Србије нпје имала неопходне основе за своју радву. И допета, чпм je објављена неутралност Србпје, одмах je руска војска, која се прпкупљала y Малој Влашкој за поход преко западне Бугарске на СоФПЈу, Пловдив и т. д., окрене к ушћу Дунава п предузме поход на црноморску Бугарску, где je положај природе био неуде-