Topola

348

soja ce тане срамнпм удворпдама на штету јавне наравственостп и свпју појмова о добром поредку, као н на штету државне касе, ређати све те бруке било бн сувишно, и неуместно у овом акту, но у случају потребе све се може потанко изложите особено. Државни Савет, као једпнн по закону представник народа, сведок je свију тпх зала, сведок свега растројства, које сваког дана расте све впше и впше, да већ то јасно увпђа п прост народ, но ћути, јер свака и најмава прпмедба против незакопитих поступака кваза и вегове владе казни се строго и често самом смрћу, савет пошто je без цели псцрпео сва средства договора, стао je најносле чиннтп квазу представке о неким случајвма гажева закона и желио да се предмет несугласностн пзмеђу кваза п савета пзнесе на увпђеве блпстателне Порте. Савет сад чини и овај корак не за то, што се нада да ће се тпме спасти општа ствар, ако се кваз прпнудп да тачно пзвршеве закона, него за то, да бп порта обратила пажву на поступке кваза п вегове околпне и нашла се тпме побуђена да строго претресе српске ствари и учинп основпи преображај, који бп уклонпо сам пзвор зла п сачувао интересе царства и народа од дал>е повреде п усрећпо бп Србпју правом корнстн онпх благодејава, која су јој дарована премнлостивпм султаном. Таки покушајп савета на место да задрже кваза од опасног нута, којн je пошао и ма колпко расположе за бовп правац. још впше je раздражпо кваза, тејеустао против савета и против свпју они који се безусловно непокоравају веговој ћудп, иод тог доба он помоћу благонаклоне вему аустрпјске политике, стара се да добпје наследност престола ида још веЬма оснажп своју власт и понпштп п оно мало гаранцпје, која je досад посредством саветског устројства у неколико ограничавала вегову самовољу, и таким начином хоће да доведе Србпју до тог жалосног става у ком бп она под нменом уставне земље била жртва глупости п самововства, у ком бп под видом независностп унутрашве управе, бпла немплосрдно подчпвена себпчној полптпцп суседне државе насвоју несрећу пна штету достојапства веговог велпчанства султана. Зар може блистателна Порта допустптп да се утврди п овековечп таква система управе, која je неправедна за народ, јер нпчпм нпје заслужпо тако жалоспо ставе, штетно за интересе саме блпсталне Порте, јер она лпчп на неблагодарное!, и најзад понпжавајућа за достојапство султана, jep се у Србпји ради са евпм противно онпм мудрим начелпма, која су основ политичном бпћу ове земље. Долпкује лп то п достојанству велпкпх држава, кад су благодетне наредбе впхове, освештане трактатпма, погажене п постале пграчком