Topola

357

ство. Јеврем Ненадовић тает књаза буде укловен ив совета. По одласку коыесара штампани су и услови по којима се кваз помирио са советом, попечитељима и апеладноним судом. То je била као доиуна тумачеву устава, којн одређује права и одношаје кважеве власти према означении надлежателствима. Но ти услови противусловплп су не само уставу, који je пекад Порта дала Србпјп, него и Парпским трактатами. У осталом Францу ски консул говорпо je jaвно да устав, као производ руске политике, треба уништити и само у таком случају може се Еарађорђевнћ надати заштити од стране Франдуске. Услед таке изјаве руски консул дошао je у незгодан поположај : не протестовати против таких поступака Десесара, значило јепоказивати јавно презираве устава, који je увела руска дипломадија; протестовати значило би подржавати кваза и Аустрију. Највише боја се протестовати и то нарочито од стране Аустрије сам совет. Но на велико чудо свију, Радосављевић објави, да Аустрија не налазп потребу да се меша у ту ствар, почем je сам кваз пристао на те измене. Срби су говорили да се Ааустрија нада на протест Русије; услед чега она би постигла двојаку цел.: повратити своме љубимцу Карађорђевићу изгубљену власт и понизити Совет, јер народ колико се тужио на кваза толико п на советнике. Свп су очекивалп, некн са нестрпељивости , а неки са страхом, да се Русија умеша; али тога није било. Између Аустрије и Франдуске били су тада ладнп одношаји, којп се одмах за тнм решили нталијанским ратом, и Десесар оде у Париз, давши многим разна обећава. Порта од своје стране није могла протестовати против измена уства, j ер je сам Етем-паша пристао на те измене. Таким начином реформе, неосвештанединломатским јемством нису имале снаге. Природни излазакиз таког положаја била je народна скупштина, она je морала решити тај исти спор, који ни су могли великанш, а ни су хтели гарантии дворови. ( 115 ). У то исто доба један догађај изазвао je инглеску дипломацију да се умеша у српске ствари. Пред вече 26 Маја ннглески ђенерални конзул Фонбланк шетао се по калимегдану покрај града. Један низам иотегне каменом на вега и да се Фонбланк није брзо окренуо камен би га ударно баш у прса. Затим иотегне други и трећи камеи. Фонбланк викао je да je он инглески консул и показивао je на својој капи знаке консулске униформе. Но турски солдат извади тесак и стане внме претити говорећи: я Инглиз! Ђаур! Инглиз“! На срећу Фонбланка стигну на то место ђади, који су се такође шетали туда, почну бринити конзуда и тући камевем Турчина, али низам счепа један повелики камен па виме удари консула тако јако да je