Topola

370

ондашве саветнике и старепшну јовавичког среза кратујевачког округа Миленка Радојковића, и спаса о ево овако. Кад сам те године био позват на спасовску скупштину и дошао у Крагујевад, пошље ме кваз Милош на вечеру код полковника Арсе, где застанем осим домаћима још и капетана Брку Пазу, Стевана Пироћанца, Шокорца, Стевчу из Јагодине, Цукића, Мићића, капетана Јасеничког Живојвна. Пре него ћемо семи за сто, обрате се на мене речима; »таква Je господарева заповест, да ми побунимо народ и да га наведемо да у време скупшаине побије камевем све советнике који иду противу књаза као бунтовниди* ; а после тога нунаше ме да и ja своје људе на то подговорим, а они ће своје подиЬи, и таким ћу начином извршити своју памеру и господареву заповест бег одлатава. Кад сам саслушао тако богомрску намеру, ja одговорим да нипошто не могу примату ж вжма а У једно их запитам : шта ће они ради ако народ у место саветнпка, окупи с камевем на вих и лобије их? Затим сам им доказивао каке штетне и незгодне досдедиДе могу отуда нашу отацбнну десити и томе подобно a најзад им изјавим: ако je ствар већ дошла до тога, то ћу ja с мојамљудима сутра отићи из Крагујевда, а они нека раде како им je воља, и таким речима ja их одвратим од тако опасне намере и договора. После повечерамо и разиђемо се сваки својој кући, а одна сутра дан отвријем и покажем ову ужасну намеру вихову и г. Тенки (Стевану Стевановићу) који je онда био председник високославног Совета. Што се тиче Миленка Радојковића ja односно вега добијем пясмо од полковника Арсе, у коме ми јавља да Миленко због неких својих поступака мора бити убијен на путу кад пође својој кући у Темнић. Тек што сам добио то писыо одма напишем друго Миленку и позовем га да пре него што пође у Темнић сврати код мене у Пачак, што он и учини, и такому ja откријем намеру Арсину, а прошле године јавим то и г. Тенки, кад смо се ш вим састалп у Крушевцу за претледаве и уређеве пограничне страже. Стога покорно молим високославно попечитељство правосуђа да оно, приликом расматрава мојих поступака које сам учинио за време потове буне по заповести и захтеваву кваза Милоша, узме такође у обзир ослобођеве више речеве господе од извесне смрти, јербо ja покренут чуством човечности, раскинуо сам заверу зломпшљеника п одвратио их од ужасне намере вихове, н да оно попечигељство, пзволи посредовавем својим код врховне власти, ублажити казц која ми предстоји, и на новоме увроти у број истинских синова отадбиве. А овим се утврдо обвезујем, пошто се најпре закунем, да ћу као свето и ненарушимо и вшпе него очи своје поштоватп, чувати премилостиво покловеви нам устав кважевства српског и управљати се по свима веговим чланцпма, п ако би у будуће покушао да ыа у чему и најмаље повредим благотворяи устав онда нека ме казне смрћу без свакога суда и испита. (Ово je пнсмо изнуђено од Јована Обреновића. Пр.) ВучиЬа и Петронијевића није задовољпла та жалба Јованова на Мплоша и напечатају у званпчним новпнама овакав извештај ; »бивши кваз српски Милош Обреновић свечано je обећао још прошле године и обвезао се нарочитии актом да даде из своје сопствене, приватне касе на издржававе лицејскпх и гимназијских проФесора п учитеља богословских наука у духовној школи и снромашних али добрпх ученика у тим заводима 60.000 ®орпната сребра, с тим да их пзда у течају за б година по 10.000 на годину.