Topola

385

српског у утарсвим обдастима, од времена, кад су Маџари у ове земле дошли, па до славног доба воскресенија војводнне српске, или од године 895 до 1848. С додатком садржавајућим у себи за право овоотранског народа cpncsor најважнија иисма и повластице најновијег времена. У Вечу 1849. 145 стр. in 8; Војводство Срба Австрийских ппсао Исидор ИиколиЯ. У Вечу 1849 175 стр. in 8; издаю на рачун Михаила Обреновића.

( 7 ‘) Српске Новине које су почеле да излазе у Пешти од 21 Марта 1848 године „Вјестник*, ЈМ» 1 и 11. Српски Летопис за 1851 год. ч. I. стр. 111 —136.

( 72 ) Вјестник 1848 год. JV» 12. Свеопште Тутославенске и Српске Народне Новине, за ту исту годину Л» 40, 41. Преставлеље српски повјеренпка високом царском аустријском ыинжстарству унутрашњих дјела у Вечу, у Српском Летопису за 1850 год. ч. 11, стр. 30—48.

( ,3 ) Вјестник JV» 14 п 15. Народна српска скупштина 1-га и 3-га Maja 1848 год. у Кардовци држана, лређашња политика дворска и садашња политика нове мадарске владе, од једнога православног родолуба. У Беотраду 1848 године; стр. I—6o.1 —60. Свеопште Тутославенске и Српске Народне Новине за 1848 год. № 44—60. Изложеније правних одношенија српског народа у Утарској и вегова петиција од 1 и 3 Maja 1848 г., у Супском Летопису за 1850 год. ч. 11. стр. 1 —29. Осветљеније искања народа српског у Аустрији у ово време, у Српском Летопису за 1852 год. ч. I. стр. 43 —58.

( 74 ) Вјестннк, JV» 17 и 18. Die Serbische Bewegung in Südungarn. Ein Beitrag zur Geschichte der ungarischen Revolution. Berlin, 1851; s. 70—80.

( 7S ) Die Serbische Bewegung in Südungarn; s. 92 —95. Вјестник за 1848 год. JV; 19. 20. (овде je текст примирија између Грабовског и главног одбора), 23. Свеопште Југославенске и Српске Народне Новине за 1848 г. JV; 54 —57. Слово Кошутово 11 Јулија по риы. 1848 г. говорено у маџарској народноЈ скупштини, у Српском; Летопису за 1850 год. ч. 11. стр. 49—78.

( 7в ) Веоградске Српске Новине за 1848 г. и рукописии изговори. Михаил ОбреновиЬ, по удаленију својем из Србије и по Јтвржденију Карађорђевића у званију кааза и оа стране Русије, непрестано путешествовао по Тевропи. У 1843 и 1845 год. он обишао Германију, Холандију, Велгију, Швајцарску, Италику, Малту и Грчку. 1848 и 1847 г. он je провео од части на своме имаау у Влашкој а од части у Саксонији у турингенским херцегштвама, a такође у Салцбургу. Зиму 1847—1848 г. он je провео у Петрограду и Москви, и отуда се вратио код угарских Срба, које je новцима помагао. После свршеннх буна у 1849 и 1850 год. он je посетио Француску и Инглеску.

( 77 ) Die Serbische Bewegung in Südungarn, s. 131—162.

( ,8 ) Некролог СтеФану Петровићу Книћанпну, плану совета књажевства Србије, народноме шьазкевско-српскоы војводи и разни ордена кавалеру, 14 Maja 1855 год. умрлоы. Београд 1855 г.; стр. 2 —5. Мах. Schlesinger, aus Ungarn; 2. Aüfl. Berlin, 1850; s. 17 —64.

( 79 ) Види y Вјестнику свакидашња иошта „вести с ратяога пољаЛ Die Serbische Bewegung iu Südungarn; s. 163—188. СтефановиЯа!., пз живота једнога ц. к. оФидира аустријско-српског војеног кора у гэдини 1848 у 1849 народног устанка српског. У Земуну 1863; стр. 21—56.

( 80 ) Вјестник за 1848 год. Ј\6 40—46 „Свеопште Југосдавенске и Српске Народне Новине* после освојења Пеште од Маџара, престале с № 81, која je изишла 16 Септ. Писмо Рајачића било je печатано први пут у »руској архиви* за 1868 год. стр. 120—123 тди сам га ja и дао.

СРВИЈА И РУСНЈА.