Topola

391

праву помоћ.* Народна скупштнна 17 Марта 1834). »Најзад ако би Енгдеска нашла за добро да се умеша, то би покрет египетске војске био заустављен и онда неби било нужно позпватн руску војску.* Народ, скупшт. И. Јула 1833. год.) Енглеска се вије хтела мешати и ако je Ибрахиы-паша одржао толике победе jep Формалне просбе за помоћ дошла je Енглеској 3-ћег Новембра 1882 год. s 3ap je, питао je сир Роберт Пил 1834 г., министарство тако мало знало о дотађајима на Истоку, да je држало за нужно да чека на Формална лросба?* Покушај радпти противу Египатског паше ыинистар je држао за неуместан, јер : »војна се заподела између господара и његових лоданика. Па пако тај господар стоји у сајузу с Енглеском, то би било не савесно плетати се у ма вакве одношаје с пашом.* (Народ, скупш. 28 Авг. 1883 год.) Али у 1832 год. нпје сметало длеменитом лорду да преговара са »бунтовним доданпдпма* без знања впховог господара за неке трговачве послове и поставнтн код бунтовника конзуле и дипломатске агенте. У самој ствари, 4 Фебруара, 1833 год. глава тадавег кабинета граф Греј објави у горвем парламенту; »да je у то доба Енглеска стачала у трговачким свезама е Мехмед-Алч.јом и не he да их раскида и ловређује своје интересе.* Онда ни енглеска «лота није могла бити поуздано средство за Турску. Енглеске Флоте стајале су на ушћу Дијера и Taxa и бавили се блоковавем Шелде, да би тако свуда одржала »уставну слободу*. Енглеска није имала ни једну неупотребљену лађу* (Народ, скуп. И Тула 1833 и 11 Марта 1834 год.) Али Порта нжје имала више потребе за материјалну помоћ Енгдеске. Лорд Еонорихтон победилад код Наварина, рекао je 20-ог Априла 1886 г. у довем парламенту; »Мехмед-Алија једном je већ осетио силу наших захтева кад су од вега тражили да он повуче своју војску из Мореје. Премда му je Порта у то време изјавила с претвом не обзирућу се ни на каке представке, да не изводи своју војску из Мореје, опет je за то уступио и повукао своју војску Ч §ебр. 134 г. херцог Велидтон ревао ово : »Кад би у 1832 и 1833 т, Мехмед-Алији објавили да несме даље војевати у Сирији и малој Азији, тиме би се војна свршила и онда за нас не би било опасно да дозволимо, да руски дар пошље своју војску и Флоту у Цариград.* Пудним случајем Енглеска некако у то доба није имала свота лосланика. »Ако je игди канва држава, рекао je лорд Махон у довьем парламенту 20 Априла 1836 год., где би уплив и положај посланика могао донети користи, или ако je кад год било време у коме би се тај уплив и положај употребит могао io je била турска држава, у оно време за 6 меседи што беху пре 8 Тула* . Сир Стратфорд Ханинг изашао je из Цариграда у 1882 год. Лорд Понсоби који се онда бавио у Неапољу био je наименован за ветовог последника у меседу Новембру. »Тегобе, у след овога наређења које су биле нужне за његов прелазак (премда за тај посао стаја готова војена лађа) у незгодио време задржали су те je једва у Цариград стигао на крају меседа 1833 год. (Нар. скуп. 17 Марта 1834 г.) Осим тога министар није имао повода да се 6оји да Руси незаузму Босфор »он je са своје стране сумњао, да je у руску политику заседала и подела отоманске царевине.* (Палата општ: 14 Фебр. 1839 г. Да, па и Руси нису били тиме задоволли. Министар се сушьао : »да би Руси пристали да средину овоје снаге и своју столицу пренесу, а то би била непремено последида оевојење Цариграда. (Нар. скупшт. И Тула 1833 г.) Осим юга за безбедност Турске постојало je још једно; »част u искреиост Русије.*.