Topola

Највећа места налазе се у округу смедеревском и црноречком. У 1866 години предњачио је округ црноречки, а после њега био је смедеревски. Најмања су места у окрузима: ваљевском и крушевачком. И у 1866 години биоје то округ крушевачкн, где су била најслабије насељена места ; али тада му је био најближи округ алексиначки, а ваљевскп је долазио тек пети на реду. Ово стоји у вези са намножавањем становништва, и ми ћемо мало даље видети, одкуда је то застајање округа ваљевског. Сва насељена места у кнежевини Орбији, састављају 1089 општина, и по томе долазе на једну општину 2,02 насељена места и у средњу руку по 1.244 становнпка. На једну варошку општину долази одсеком по једно насељено место са 2890 становнпка ; на једну пак сеоску општнну долазе по 2,07 места са 1167 становника. Колико је било у појединим окрузима општина , по колико је места и колико становнпка долазило на једну општину, види се из овог прегледа.

578

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

У г 0 л н н и годишње множење у округу 1874 '665 у проиенту шабачком 702 652 0,96 крајинском 950 890 0 84 подринском 570 537 0,77 рудничком 454 432 0,64 ваљевском 450 437 0,37

0 к р у з п Број . општина На једну општиву долази васељених места становнвка 1 Подрински .... ј 30 3,07 1.7 47 Црноречки ... 36 1,25 1.623 Шабачки . . . 53 2,17 1.497 Крушевачки 57 3 70 1.353 Алексиначки . 43 2,84 1.341 Омедеревски . . 53 1,03 1.331 Ужички . 86 2,24 1.331 ВаљевскШ ■ .... 69 2,84 1.279 Београдски. .... 58 2,12 1.240 КрагуЈевачки. . ... 89 2,00 1.210 Чачански 54 2,61 1.182 Књажевачки 54 2,07 1.165 Руднички 47 2.47 1.128 Крајински , 68 1,18 1.118 Пожаревачки 152 1,21 1,045 ! Јагодински 68 2,13 1.038 | Ћупријски 71 1,34 893