Topola

579

ПОПИС ЉУДСТВА. У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

Најјаче су општине у подринском и црноречком округу, а најслабије у округу Јагодинском и ћупријском. У 1866 години била је само 1051 општина. Од 1866 —1874 год. увећан Је броЈ општина са 38; то Је скоро пет на годину. Ово делење већих општнна на мање не може бити никад кориснб, као год што Је врло штетна деоб* задруга! Свака нова општина пма нових потреба и по томе и нових издатака, од коЈих би имала да сноси само један део, да Је састављена с већом општином. Од великог је значаЈа број кућа, у коЈима живе становници. Последњим пописом нађено је, да има свега 222.633 кућа, у коЈим Је становало 239.909 породица. У средњу руку долази дакле на Једну кућу по 1,06 породица са 6,08 душа, или на 100кућа 106нородица са 608 душа. ОваЈ број не удаљава се много од релативне средине, коју имамо из других држава. У другим државама куће ио варошима имаЈу више становника но што их имаЈу куће сеоске. У Орбији таЈ Је случај само у Београду. За варошко становништво у опште, не важи то правило, а не може ни важити с тога, што наше варошко становништво данас Још ниЈе састављено из оних елемената, који нагомилани по кућама живе. То Је у неку руку велика благодет, с друге опет стране та околност наЈбољи Је доказ, да Је у нас индустрија тек у повоЈу.

По селима не само да су породице јаче, но и саме куће имају више становнлка. У појединим окрузима било је ово стање.

Пописом од 1874 године нађепо ]'е кућа породнда у варошима 24.232 34.425 по селима 198.401 205.484 становника долази иа ј в д н у кућу породпцу варошку 5.72 4.03 сеоску 6.12 5.91