Topola

Множење становника у овој периоди било је дакле са 0,42 процената јаче, од множења у периоди другсј. Да ли тај вншак долази од јачег досељавања или већег вишка природног, не можемо да одредимо, за то, што наша службена статистпка, установљена тек 1862 године, у својој публикацпји нпје предала јавности и овај део статистике. Имајући множење становника у ове две периоде за целу кнежевпну, држпмо да Је од интереса погледати мало и на поједнае округе. Међутим у овом прегледу имамо резултате пописа само за 1866 и!874 годину. Резултат пописа од 1859 године не можемо поређиватп пописима доцнпјпм, што су у админпстратпрној поделн округа многе измене учнњене. Тако после пописа од 1859 године , одузет Је од крушевачког округа срез Јужно-моравскп п додат округу алексиначком; о додавању и одузимању појединих села да и не говорпмо. 0 изменама пак у периоди између пописа од 1866 п 1874 године, ми смо водили рачуна, а могли смо п водити , Јер резултати поппса од 1866 годпне, штампанп за свако село посебице, моглн су се свуда исправити према стању од 1874 годане.

582

ПОПИС ЛјУДСТВА у кнежевини србији

7 11 Н 0 ж и л о с е свега годишње у проценту мушких 70.107 10.015 1,80 женских 67.960 9.709 1,86 у опште 138.067 19.724 1,83

0 к р у г Број становника по попису од годпне 1866 ( 1874 ; Алексиначкн 48.136 57.661 Београдскц 63.880 71.902 ј Ваљевски 83.483 88.286 Јагодински 62.179 70.569 Књажевачки 55.079 62.917 Крагујевачки . 79.293 107.695 Крајински. . . .... 70.324 76 017 Крушевачки 67 576 77.103 Подрински . 48.827 52.397 Пожаревачки . 140.790 158.922 Руднички 48.275 52.713 Смедеревски 59.980 70 536 Ћупријски . 55.888 63.432 Ужички . 104.517 114.502 Црноречки . . . 53.284 58.434 Чачански 58.037 63.832 ■ Шабачкн ...... 73.622 79.367 ј Варош Београд... 25.178 27.605