Topola

584

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

Највише становника добно је округ алексиначки, а најмање ваљевски. Интересантно је , што је у неким окрузима проценат маожења код мушких јачи од оног за женскиње. У неким окрузима могло би се то објаснити досељавањем. Тако на прплнку, код алексиначког округа годишљи проценат досељеннх у посматраној периодн пзноси 0,55. Отуд долази и она велика разлика у проценту множења између оба пола, коју налазимо уокругу у жпчком. Проценат множења за целу кнежевину у овој пернодп мањи је са 0,42 од процента прошле периоде, т. ј. од 1859 1866 године, Односна размера годишњег множења женскиња према множењу мушких била је у периоди.

Поредпмо ли проценат множења прве периоде проценту множења нериоде друге, онда налазимо да је нсто у другој периодп са 23% слабије. Узрок томе може бити у слабнјем досељавању; но могу бити и друге, нарочито месне прилике, које напредовање спречавају. Кад у обе пописне године поредимо број удатпх броју рођених у тој години, онда то у неколико може објаснити природу опадања, које смо горе нашли.

у округу : мушкнх п р женсквх о ц е н отановника а т а Крушевачком 1,76 1,76 1,76 Ћупријском 1,87 1,50 1,69 Јагодинском 1,71 1,67 1,69 ПожареРачком 1,53 1,69 1,61 Београдском 1,61 1,52 1,57 Крагујевачком 1,27 1,41 1,34 Чачанскои 1,16 1,34 1,24 Црноречком 1,11 1,31 1,21 Ужичком 1,06 1,33 1,19 Рудничком 1,12 1,18 1,15 Крајинском 1,03 1,00 1,01 Шабачком 1,04 0,91 0,98 Подринском 0,79 1,04 0,91 Ваљевском 0,68 0,77 0,72 Варош Београд 0,50 2,23 1,21 Орбија 1,37 1,45 1,41

1859 -1866 као 100 : 96,8 1866 -1874 као 100 : 93,8