Topola

586

ПОПНС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈН

Из ових размера види се , да сеоско становништво није у тој мери напредовало, као што је становништво варошко. И за кнежевину Србију важи дакле оно правило, да по варошима број становника боље напрелује но што то бива по селима, али и то пада Јако у очн, да је тај прогрес сразмерно врло незнатан, особито код мушких становника. Како су нам напредовале у становннштву окружне варошп посебнце, као средишта целог рада и обрта своје околине, види се из овог прегледа.

Кад свај проценат множења становника у окружним варошима, поредимо цроценту множења стаповништва сеоског, који проценат за ову осмогодишњу иериоду износи 1.40, онда палазимо, да Је множење у варошима било само са 0.08 процента јаче. II сама престоница показуЈе проценат мањн од овог средњег, а КрагуЈевац има једва трећпну тога процента. У Јагодини видимо чак и опадање. Смедерево

свега годишње у проиенту мушких 61.286 7,661 1,37 женских 61.169 7.646 1,43 у опште 122.455 15.307 1,40

Број становника У Г ОД И Н11 прсценат годишњег мвоВарош 1866 187 4 жења Ваљево 3.066 3 993 3,78 Ужице 3.163 4.081 3,63 Горњи Милановац 858 1.092 3,41 Шабац 6.516 8.028 2,92 Чачак 1.922 2 290 2,39 Мајданпек 1.055 1 256 2,38 Крушевац 3.670 4.271 2,05 Ћ-упрцја 2.439 2.833 2,02 Пожаревац 6 909 7.829 1,67 Књажевац 3.057 3.459 1,64 Алексинац 3.954 4.447 1,56 Лозница 2.039 2.269 1,41 Београд 25.178 27.605 1,21 Зајечар 3.860 4 076 0,70 Неготнн 4.325 4.528 0,59 Крагујевац 6.386 6.663 0,54 Смедерево 5.013 5.107 0,23 Јагодина 4.429 4.385 —0,12 Свега 87.839 98.212 1,48