Topola

603

ПОППС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБПЈИ

У овим бројевпма обележена је главна карактерна црта Цигана, она несталност која је само њима својствена. Видп се да не помаже много, што су цпганп подвргнутп плаћању грађанског данка.

Интересантна је појава, да се у кнежевини Србији број цнгана смањује. Овај проблематични народ свуда Је паразит друштва, и за то и видимо, где се у неким државама Јако намножава. Узмимо на пр. Румунију, где има до 400.000 цигана, у Ердељу до 100.000. У Србији броЈ цигана напротив опада, и они овде нису на терету осталим становницима. Ово ће се најбоље видета из статистике занимања становннка српских по попису од 1866 године , коЈа Је статистика одавна за штампу спремљена, али до сад, због непознатих нам узрока није на јавност изнета. 1874 године пописанн су становници Србије и по вера, п нашло се, да има 12.849 становника, који су друге вере а не православне. Од њих настањени су у варошима 7.613, а по селима 5.236. Од 100 варошана 5,49 стране су вере, а од 100 сељака само 0,43. 1866 године било је таких становника 10.301, и по томе у овоЈ пе-

Од 1866 до 1874 године број цигана свега се голшпњи проценат од 1 00 станову округу : увећао смањпо вшпкз опадања ника бпдо је дигава Ваљевском 866 4,37 3,79 Београдском 278 1,64 3,33 Смедеревском 210 1,05 3,24 Шабачком 366 1,61 3,12 Алексиначком 550 7,43 2,55 Пожаревачком 1125 3,29 1,98 КраЈинском 992 5,02 1,95 Подрпнском 254 4,41 1,86 Књажевачком 104 1,29 1,76 Крагујевачком 190 1,56 1,59 Црноречком 400 3,83 1,55 Ћупрнјском 238 4,43 1,43 Јагодинском 26 0,04 1,33 Крушевачком 167 4,46 0,82 Рудничком 10 0,53 0,43 Ужичком 50 5,63 0,14 Чачанском 160 52,63 0,03 У вароши Београду 63 7,16 0,63