Topola

613

3 Л А Т Н А Г Р II В Н А

Трнко. (водећи је за ообом, за себе) Ако ЗНа ПОТаНКО прош.ТОСТ, пропао сам. (Перунки) Што год усхтеш све ћу тп учинити ! Оамо хајдмо брже. Перунка. (за себе) Од страха тресе се као трска... Користићу се што год впше узмогнем, а Војислав је сирома... Све пде као што сам ја желила. Трнко. (у пото времеј Хајдмо брже ! (за оебе) То не сме остати у његовим рукама, па макар се послужио и крајњим средством. Како их пажљпво разгледа... Ако ми ухвати траг! Зло по мени! Најсигурније ћу бити, ако се и њега опростим за свагда... за свагда.... (упдашенс) Брже на посао, док не буде доцкан. (Перункп) Хајдемо ! Перунка. Ти си нешто са свим убрзао, само се узмп на ум ! Више ме нећеш изиграти. (пође) Трнко. Остави се старих зађевнца, него хајдемо ! (°ду) Војисдав. (који је дотле окренут реци разгледао паж.нвво нарчад, у аајвећеп узбуђењу) Не, ја се не варам. 0 поља злато, а изнутра истоветно са онпм ОПИСОМ У очевом иисму. (претура по пепоЕима) Куд сам ја то део, заборавих да ми је одузето при истрази. Па ипак ја се пе варам, добро се опомињем шта сам читао, јер то беху речи мога несретног оца, које је он са дрхћућом руком написао и оставио у аманет свом сину као једино наслеђе... Наслеђе да спере окаљану част... То су речи које ће остати на свагда дубоко урезане у моме срцу... Речи, којима свет неби веровао, али сад .. сад сам ухватио траг... сад ћу ја тај свет ипак уверити. Да. ја ћу скинути образину ОВОМ НИТКОВу, ОН је тај И нико други. (састављајућп парчад тргне се) Ха ! Каква мисао ! Јест, не варам се, она гривна са које се кривп Милунка , вели да је његова , добро се сећам како изгледа, ,баш као и ова. Можда су парице једпаке, а онда би била лажна као и ова. И онда (мпслп се] Чудновата сведоџба моје газдарице највише је терети, па сад ово шуровање с њом, ова парчад. Не, то би оило грозно! (метне рукувачело) Чисто не могу да верујем, —па ипак, ипак све ми постаје јасније, ова црна слутња заједничка завера. Али шта да мислим онда о њеној жртви са које сам пуштен на слободу ?! Боже, боже ! Изведи ме из овог лабиринта ! ( o пет гледа гривву) Нема излаза, једини ће бити ако ова гривна буде истоветна с оном ! Па тад, тад се и Милунка може избавити, она се мора избавити као невина жртва његове подлости. То би била казна самог провиђења ! Оа новим зличинством да се покаже траг и старом! 0 зацело ! правда не сме да буде пепељуга свакидашњег живота ! Сад брзо старој мајци (оетно) да је разведрим и охрабрим. (пође па се тргне) Воже ! Да гроЗНОГ приЗОра ! (покрије очп рукама)