Topola

ППС.МА „отаџбинп' 1

619

Беше прпродно очекиватп да ће Достојевскц, издржавши робију у цвету своје младости п снаге, донети отуда огорченост и мржњу на жуде, хладно очајање које му је жчвот отровало, хладну душевну развратност, најгору од свију других разврата.... ДостоЈевски напротив вратио се из прогонства само више аросвећен, ин се вратио ако не с већом оно с онако истом великом љубављу спрам људи, коЈом се свагда одликовао са дубоком вером у Бога и у верозаконске истине, а преко свега тога донео је Још п оно што пређе ниЈе имао; дубоко познавање руског духа, рускога народа. По повратку пз прогоштва ДостоЈевски Је почео свој рад с романима „Крокоднл“, „Ружни анекдот", в 3аписке пз оодпоља" итд. За тим Је бно уредннк журнала в Време“ и „Епоха 11 . Уто доба појавише се његове „Записке из мртвога дома“, са којима се започиње слава Достојевскога, коју Је он тако потпуно засдуживао. Даље Је написао неколико већих романа: „Преступ и казна“, (1866ђ ДЈдиот® '1868), вБеси 0 (1873), »Подмладак“ (1875), „Браћа Карамазова“ (1879 1880). Године 1876 и 1877 издавас је „Дневник пишчев« у коме Је све чланке писао сам' издавалац. У Августу 1880 године изашао Је Један број тога дневника, у коме Је беседа што Ју Је Достојевски говорно у Москви приликом прославе Пушкина, беседа, коЈа Је учинила тако силан утисак на искупљену руску интелигенциЈу и на целу РусиЈу (в. моЈе друго писмо „ОтаџбшпР штампано у 18 свесци). Писац Је хтео да с почетком ове године настави издавање свога дневника , али први броЈ наштампан Је баш онога дана кала је ДостоЈевскн умрво, То Је кратки нацрт књпжевнога рада наЈбољег и најомиљенијег сувременог рускога писца. Као што горе казасмо, „Записке из мртвог дома“ положише темељ слави ДостоЈевскрга. У њима он црта све што је сам преживео на рсбиЈи и у прогонству. Он ке идеалише кривце, не правда преступе, напротив он црта људе коЈи су пали, у њиховоЈ правој наготи, али у исти мах. сво Јом особитом психолошком анализом тражи у њима високе црте човечнооти, и приморава читаоца да заволи човека а не кривца. 0 друге стране. те записке карактеришу како се нарол руски понаша према кривцу, коме он даје и особнто име вНесрећннка.« Та Је књига учинила, да се промени сама система кажњења и поступања с кривцима. Срдачност и топла љубав човечанска коЈа одликуЈе све списе ДостоЈевскога, произвела Је огроман утисак на сву Русију, коЈа чита. Његова снисходљивост наспрам пропалица не беше основана на учењу да човек пема слободне воље и да према томе ниЈе крив за злочинства која почини, коЈе се учење пропове-