Topola

628

КЊИЖЕВНОСТ

се зове прут, нлп мало Фннпје „штап. 1 * А. ово овамо велико, поређано једно до другога, шта је то ? Каква је то згода ? Ах, та то је днвотна згода. Та је згода за седење. То је једна згода, знате, која најбо.ве прича колико смо отншли, што но велимо , „напред.* То је једна направа, која тп најочигледније казује истинску брнгу , за папретком „одоздоК То је дивотан намештај школин, који свакоме, који га год види, засведочи нашу хвалу како истина волемо своју децу, како мари.мо за њино здравље, како се старамо о њином добру; како се бринемо за п будућност а за наш. „подмладак нашу o узданпцу,“ нашу o наду,“ нашу в срећу. а То су неки препотопски крекетала из којих она јадпа створења мала вире као удављеницп пз чељустп китових. То су неки олупани здепци и накарадне гогаље које су, онако истија, полако крадом, да ви не нознате, мало по мало, многоме овоме ерећноме створењу пскривиле грбину, спречиле добар рад трбуха и црева, омеле опток крви по телу,. стесниле груди и дисања. унеле бледоћу у лице, спромпле земљиште најопаснијој бољци што се лепо почиње са ова три слова: јек, и онакарадиле или сасвии одузеле најдрагоценије чуло, наЈвећи дар природин внд, очи. У колико и колико се љутихбољака зачело Још овде, овах дана, у овоме добу, на овоме месту, које ми радо хоћемо да зовемо „свето 1 ,. и ето у овим накарадама што се зову клуае, пз којих бп се често и вама Једва видела глава, а камо ли вашим чедима!.... Тако су удесне. Сад хаЈдете да се разговарамо овако: Људи веле; на млађима. свет оста Је. Је л’ те да Је тако? И Је л’ те да таЈ млађи свет волимо? И то признаЈете. Еје л’ те сад да за његово добро и садашње и будуће треба да се старамо ? И то признаЈете. Је л’ те да су то деца наша, за коЈу треба да се старамо? Је л' те да за њи.х морамо да се старамо и да нам Је будућност у њима ? Сад верујете лп да је здравље највеће богатство, п да без тога богатства сва друга богатства не вреде нпшта? Верујете ли да Је оно основица и духовноме богатству, ономе што га ви зовете „знање/ 1 ,наука, а добра нарав, „просвета" итд.? ПристаЈете ли на то, да то треба да тражимо и од школе, и да имамо и араво да гражимо то од ње ? Е, онда, ви очеви и мајке, ви родитељи, ви грађани, чујте; и школа има права да вама рекне: дајте ми гиго ми треба, па да вам дам добра и здравља ! И деца пмају права да вам реку: не волите нас исгински. II песник има права да вам виче непрестанце :