Topola

открптп п носптп, лако ћемо се погодити; ми, Богу хвала, нијесмо на њега самога пали! Ако лп се не пушта, ми ћемо расназарпти.» «Но ако коме око испане кад га открију тер не буде рад селпти, ја за то не ћу да знам; таква је трговина, здраво за готово!» «Не, богме, него кад би те душа бољела да ћору што бацпшБ «Л.удп се дару нада! То је коло шарено! Ја хоћу да знам цпјену на ови час, мени светац у броду, а теби паре у кесп! Овако се иослује. Впше ваља један држи, но стотина узми.» «А да добро,» рече Друшко, «а ми се погодимо овако, без пријеваре и грехоте, Ви донесите на крај мора ону велику вагу,. на којој дуждеви људп продају пуку со; ја ћу на једну страну ставити свеца, а ти на другу примећи пзра, док бреме пе кривп ни тамо ни амо.» «Мјера није добра,» прпмјети Уцињан. «Ако свецу није угодно седити и отаџбину оставитп, не ће вага у крст доћи да ставим Новћеп според њега, ако је прави светац.» «Добра ти је,» проговори Друшко. «Ако свецу б} г де досадило под зешљом, те би био на народ једак што га не откријевамо, олакшаће као маслиново перце, пак поћи удвије паре, тамо у вас гдје ће му пред њим свијећа горети, тампјан благоухати а прси завјетпма сјатп!»

315